Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лука Бар или Солун

Лука Бар или Солун
Да ли ће Србија имати погодности у Луци Бар (Фотодокументација "Политике")

Бар – Министар за капиталне инвестиције у Влади Србије Велимир Илић изјавио је за један подгорички дневни лист да је Лука Бар морала да буде предмет имовинско-правне деобе две чланице бивше Државне заједнице, јер је Србија у градњу пруге и пута до Бара уложила три милијарде евра у последњих 30 година.
– Одвајањем Црне Горе, Србија има проблем на који начин да дефинише Луку Бар, као заједничку тачку за претовар робе ка поморским путевима. Стратегија развоја саобраћаја Србије је таква да је њен друмски и железнички транспорт усмерен на поморске путеве преко Луке Бар – казао је Илић.

Грчка нуди сарадњу

Он је подсетио да, на другој страни, Грчка нуди Србији да инвестира у градњу аутопута да би саобраћај био преусмерен до солунске луке, као што је то било пре Другог светског рата.

– Србија се одрекла те водеће стратегије и направила је са старом Југославијом, односно Црном Гором, Луку Бар. Уколико нам се онемогући коришћење те луке, мораћемо да направимо крупан заокрет и своју саобраћајну стратегију поново усмеримо ка Луци Солун – казао је Илић.

Српски министар подсећа да се у Европи све више користи контејнерски превоз и брз прелазак са друма и железнице на поморске и речне путеве.

– И ми желимо да развијемо у Србији тај контејнерски саобраћај, тако да је неопходно да дефинишемо Луку Бар. Влада Србије мора да се договори са Владом Црне Горе у каквим ћемо односима бити са Луком, да ли ћемо је развијати или нећемо – навео је Илић питајући да ли је Црна Гора спремна да додели или прода Србији један свој део, током приватизације луке.

– Неке фирме у Србији траже да се поново иде ка Солуну, или ка Црном мору преко Дунава, што би за Србију било далеко компликованије – казао је Илић.

Колико је уложила Србија

По његовим речима, за Србију је најједноставније да иде преко Луке Бар с обзиром на то да је већ изграђена пруга Београд–Бар, као највећа инвестиција у историји Србије, као и планиране инвестиције везане за изградњу аутопута до јужног Јадрана.

– Разговарали смо са црногорским министром саобраћаја Андријом Ломпаром и ја сам за то да се разговори интензивирају да би се дефинисао положај Луке и улога Србије – рекао је Илић. – Треба – како је додао – видети како је инвестирано, колико је уложила Црна Гора, а колико Србија.

Илић се пита да ли ће Србија имати погодности у Луци Бар, или ће неко сутрадан рећи – па ви морате да дођете у Бар, јер сте направили пругу, направили пут, а успут јој енормно наплатити коришћење и складиштење.

– У том случају, због скупог транспорта, наша роба не би могла да види света – сматра Илић тврдећи да је Србија имала огромна улагања у Луку Бар.

– Џаба лука, ако до ње не постоји пруга и пут. А ко направи пругу и пут, треба да добије одређена права у луци – оцењује Илић. Он се нада да ће Црна Гора наћи интерес у томе да на име српског улагања у аутопут ка јужном Јадрану, Србији уступи део Луке.

Србија хоће да инвестира на проширењу тунела пруге Београд–Бар, у њену даљу реконструкцију, као и изградњу аутопута.

– Али, морамо да дефинишемо Луку. Видећемо да ли је Црна Гора спремна на разговор и шта нуди – закључио је Илић.

Јасна ситуација са власништвом

Лука Бар не може бити предмет деобе бивших чланица Државне заједнице Србија и Црна Гора, јер је ситуација што се тиче власништва над предузећем сасвим јасна, саопштили су из црногорског Министарства поморства и саобраћаја и телекомуникација. Помоћник министра поморства и саобраћаја Срђан Вукчевић казао је да је такву причу од српског министра за капиталне инвестиције Велимира Илића чуо и раније, током изборне кампање у Србији.

– Није први пут да то чујем, али га уопште не разумем. Што се тиче Луке Бар и њене имовине ситуација је јасна, инфраструктура и земљиште је државно и даје се на концесију, а све остало је власништво акционарског друштва, тако да она према законима не може бити предмет деобе – рекао је Вукчевић за један подгорички радио.

Према речима Вукчевића, заједничко улагање би дошло у обзир само са компанијама из Србије које би учествовале на међународном тендеру, а не са државом и то у области бродарства, изградње аутопутева, реконструкцији пруге и слично.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.