Дан када су нестале Лидице

Специјално за "Политику"
Праг, 10. јуна – "Наређење фирера! Лидице морају бити сравњене са земљом, а његови житељи пострељани". Тако је тешки немачки злочин и трагедију овог чешког села код Кладна, на око 40 километара од Прага, најавио пре 65 година нови гаулајтер немачког протектората Чешке и Моравске К. Х. Франк, издајући наређење да се село и његови житељи униште 10. јуна 1942.

Када је Рајнхард Хајдрих, трећи човек у хијерархији Трећег Рајха и миљеник, а по многима и наследник Хитлера, 5. јуна умро од последица рана које су му у атентату 27. маја задали чехословачки падобранци Јозеф Габчик и Јан Кубиш, послати из савезничке Британије, нови шеф протектората Франк је хтео што пре да докаже да је достојан свог претходника.

Изабрао је на основу једног потпуно нејасног и, како се касније показало погрешног трага о везама са атентаторима, село Лидице, саопштио то Берлину и после брзог одговора-одобрења, издао наређење у име Хитлера. И тако је село Лидице престало да постоји пре тачно 65 година.

Атентат на Хајдриха требало је свету да покаже да постоји и даље чехословачки отпор у протекторату који су нацисти узимали као пример мира и уклапања у Нови поредак. А и истовремено Чеси подстакну на активан отпор против планова Хајдриха за уништење и асимилацију чешког народа.

Атентат су командоси веома пажљиво припремали неколико месеци, али слаба тачка њихових планова је била одступница и сарадња с локалним становништвом. Атентатори су, због издаје Карела Чурде, убрзо откривени и ликвидирани у православној цркви Светих Ћирила и Методија у Прагу где су их сакрили свештеници и владика Горазд који је због тога погубљен, а касније проглашен за свеца и у Чешкој и Српској православној цркви. (Чешка православна црква је, иначе, тада била била у канонском јединству са СПЦ, неком врстом мајчинске цркве, а владика Горазд рукоположен је у Београду 1921).

Лидице нису за одмазду одабране после доследне и прецизне истраге. Индиције да су мештани овог питомог села били укључени у атентат су биле веома нејасне и слабе и ни издалека довољне ни за оптужницу, а камоли некакву судску пресуду. Франку и Гестапоу је, међутим, био брзо потребан кривац. Пошто је одлука пала и наређење издато, Немци су на извршење кренули са својом познатом прецизношћу и смислом за организацију. У Лидице је упала јединица Гестапоа с кантама бензина и заузела село.

Одмах је побијено 173 мушкарца, а жене и деце су одведени у концентрационе логоре. Жене су се вратиле у већем броју, али од 105 деце вратило се само 17 (побијени су у једном мањем логору у Пољској). Од укупно 503 житеља Лидица усмрћено је 340. Убице су се храбрили алкохолом, однели све што се могло однети, а село спалили, односно како је и било наређено, сравнили га са земљом.

Вест о масакру у обишла је свет. У спомен уништеног чешког села многа места у слободном свету су узела тај назив (Лидица и данас у САД има седам-осам) да то име не би нестало. После тог злочина Британија и Француска су поништили своје потписе на Минхенском споразуму којим је септембра 1938. Судетска област Чехословачке уступљена нацистичкој Немачкој. А 1947. у акцији, коју је подржавао цео свет, саграђено је на око 300 метара од згаришта ново село са 150 домова, са спомеником жртвама.

Филм који је са немачком педантношћу снимљен о масакру у Лидицама ради подношења извештаја Берлину послужио је као материјал за Нирнбершки процес. А. К. Х. Франк је убрзо после рата у обновљеној Чехословачкој осуђен на смрт и погубљен.

У Лидицама је данас одржана велика комеморативна свечаност на којој је говорио и председник Чешке Вацлав Клаус.