Dan kada su nestale Lidice

Specijalno za "Politiku"
Prag, 10. juna – "Naređenje firera! Lidice moraju biti sravnjene sa zemljom, a njegovi žitelji postreljani". Tako je teški nemački zločin i tragediju ovog češkog sela kod Kladna, na oko 40 kilometara od Praga, najavio pre 65 godina novi gaulajter nemačkog protektorata Češke i Moravske K. H. Frank, izdajući naređenje da se selo i njegovi žitelji unište 10. juna 1942.

Kada je Rajnhard Hajdrih, treći čovek u hijerarhiji Trećeg Rajha i miljenik, a po mnogima i naslednik Hitlera, 5. juna umro od posledica rana koje su mu u atentatu 27. maja zadali čehoslovački padobranci Jozef Gabčik i Jan Kubiš, poslati iz savezničke Britanije, novi šef protektorata Frank je hteo što pre da dokaže da je dostojan svog prethodnika.

Izabrao je na osnovu jednog potpuno nejasnog i, kako se kasnije pokazalo pogrešnog traga o vezama sa atentatorima, selo Lidice, saopštio to Berlinu i posle brzog odgovora-odobrenja, izdao naređenje u ime Hitlera. I tako je selo Lidice prestalo da postoji pre tačno 65 godina.

Atentat na Hajdriha trebalo je svetu da pokaže da postoji i dalje čehoslovački otpor u protektoratu koji su nacisti uzimali kao primer mira i uklapanja u Novi poredak. A i istovremeno Česi podstaknu na aktivan otpor protiv planova Hajdriha za uništenje i asimilaciju češkog naroda.

Atentat su komandosi veoma pažljivo pripremali nekoliko meseci, ali slaba tačka njihovih planova je bila odstupnica i saradnja s lokalnim stanovništvom. Atentatori su, zbog izdaje Karela Čurde, ubrzo otkriveni i likvidirani u pravoslavnoj crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Pragu gde su ih sakrili sveštenici i vladika Gorazd koji je zbog toga pogubljen, a kasnije proglašen za sveca i u Češkoj i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. (Češka pravoslavna crkva je, inače, tada bila bila u kanonskom jedinstvu sa SPC, nekom vrstom majčinske crkve, a vladika Gorazd rukopoložen je u Beogradu 1921).

Lidice nisu za odmazdu odabrane posle dosledne i precizne istrage. Indicije da su meštani ovog pitomog sela bili uključeni u atentat su bile veoma nejasne i slabe i ni izdaleka dovoljne ni za optužnicu, a kamoli nekakvu sudsku presudu. Franku i Gestapou je, međutim, bio brzo potreban krivac. Pošto je odluka pala i naređenje izdato, Nemci su na izvršenje krenuli sa svojom poznatom preciznošću i smislom za organizaciju. U Lidice je upala jedinica Gestapoa s kantama benzina i zauzela selo.

Odmah je pobijeno 173 muškarca, a žene i dece su odvedeni u koncentracione logore. Žene su se vratile u većem broju, ali od 105 dece vratilo se samo 17 (pobijeni su u jednom manjem logoru u Poljskoj). Od ukupno 503 žitelja Lidica usmrćeno je 340. Ubice su se hrabrili alkoholom, odneli sve što se moglo odneti, a selo spalili, odnosno kako je i bilo naređeno, sravnili ga sa zemljom.

Vest o masakru u obišla je svet. U spomen uništenog češkog sela mnoga mesta u slobodnom svetu su uzela taj naziv (Lidica i danas u SAD ima sedam-osam) da to ime ne bi nestalo. Posle tog zločina Britanija i Francuska su poništili svoje potpise na Minhenskom sporazumu kojim je septembra 1938. Sudetska oblast Čehoslovačke ustupljena nacističkoj Nemačkoj. A 1947. u akciji, koju je podržavao ceo svet, sagrađeno je na oko 300 metara od zgarišta novo selo sa 150 domova, sa spomenikom žrtvama.

Film koji je sa nemačkom pedantnošću snimljen o masakru u Lidicama radi podnošenja izveštaja Berlinu poslužio je kao materijal za Nirnberški proces. A. K. H. Frank je ubrzo posle rata u obnovljenoj Čehoslovačkoj osuđen na smrt i pogubljen.

U Lidicama je danas održana velika komemorativna svečanost na kojoj je govorio i predsednik Češke Vaclav Klaus.