Боље компромис него криза

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. јуна – Спољна политика Беле куће изложена је разноврсним критикама и у Америци, па нема апсолутне сагласности ни око приступа Космету, за чију се независност, данас у Тирани заложио и лично председник Џорџ Буш. Боље је наставити преговоре и без наметања исхода постићи решење које је прихватљиво и за Београд и за Приштину, него продужити кризу и конфронтације на Балкану – истиче се, супротно владајућем курсу, у предлогу резолуције који су том дому Конгреса упутили копредседавајући српског кокуса у њему, републиканац Ден Бартон и демократа Мелиса Бин.

До ове иницијативе долази у тренутку кад су још једном потврђене дубоке разлике између Вашингтона и Москве у одлучивању о будућем статусу јужне покрајине Србије под међународном управом. Предлог Бартона и Бинове истовремено конгресменима пружа сасвим другачији приказ ситуације од садржаног у друга два нацрта њихових колега којима се подупиру замисли о независности Косова.

Да ли ће неки од тих аката бити понуђен за изгласавање – засад се не зна, као што још није извесно ни да ли ће САД и њихови европски савезници ускоро поднети Савету безбедности УН нацрт резолуције којим се подржавају предлози Мартија Ахтисарија за "међународно надзирану независност", на шта би Русија могла да стави вето или ће се бар сачекати резултати састанака Буша и Путина 1. и 2. јула у Мејну. 

Према документу, у који је дописник имао увид, Бартон и Бинова предлажу 13 тачака за приступ Америке решавању косметског питања. Укратко, Вашингтон би, по њима, требало да се заложи: 1. за решење прихватљиво и Београду и Приштини, ако треба и кроз нову рунду преговора; 2. да исход створи економску одрживост и политичку стабилност Косова, Србије, Балкана, са заштићеним људским правима; 3. да се потпуно остваре демократски стандарди пре подршке коначном статусу Косова; 4. да се у консултацијама са савезницима дође до резолуције Савета прихватљиве обема странама; 5. да се Америка уздржи од било какве једностране акције, поготову изван УН, како би се избегла штета по њен положај у међународној заједници; 6. да  са ЕУ подупре економски и политички развој Косова и Србије; 7. као и њихову пуну интеграцију у евроатлантске институције; 8. да се потврди учешће НАТО мисије на Косову која ће скршити сваки покушај да се насиљем дестабилизује регион;  9. да косовска управа обезбеди и заштити права Срба и других мањинских заједница; 10. да та управа развије сарадњу с властима Србије које имају легитиман интерес за безбедност српског становништва, његових својинских права као и заштићеност баштине СПЦ; 11. да се дође до признања међународне заједнице да додатни преговори и дипломатски ангажман не представљају одлагање процеса и да је узајамно прихватљиво решење боље од продужене кризе и конфронтација на Балкану; 12. да међународна заједница такође потврди да Србија има легални суверенитет над Косовом, како је садржано у резолуцији 1244 СБ УН; 13.  да Србија настави да гради перспективну и мирољубиву будућност, кроз регионалну сарадњу и интеграцијом у НАТО и ЕУ, уз конструктивне односе с косовским органима управе.

Бартон и Бинова су указали, при том, на више чињеница и околности којима поткрепљују свој предлог. Подсетили су, тако, да је, према свим главним међународним нормама, Космет део Србије, као и да је од доласка мисије УН у тој покрајини "убијено више од 1.500 Срба, да су албански екстремисти прогнали више од 200.000 Срба и припадника других косовских мањина, да је разорено више од 100 цркава и манастира и 20.000 кућа".

Двоје конгресмена су упозорили и да би наметање независности Косова "могло да ојача радикалне и националистичке, антизападне снаге у Србији и омете њено придруживање Европској унији и НАТО." Констатује се и да специјални изасланик УН (Марти Ахтисари) "није дошао до компромисног решења за Србију и косовске Албанце које би омогућило трајан и стабилан коначни статус Косова".