Bolje kompromis nego kriza

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. juna – Spoljna politika Bele kuće izložena je raznovrsnim kritikama i u Americi, pa nema apsolutne saglasnosti ni oko pristupa Kosmetu, za čiju se nezavisnost, danas u Tirani založio i lično predsednik Džordž Buš. Bolje je nastaviti pregovore i bez nametanja ishoda postići rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, nego produžiti krizu i konfrontacije na Balkanu – ističe se, suprotno vladajućem kursu, u predlogu rezolucije koji su tom domu Kongresa uputili kopredsedavajući srpskog kokusa u njemu, republikanac Den Barton i demokrata Melisa Bin.

Do ove inicijative dolazi u trenutku kad su još jednom potvrđene duboke razlike između Vašingtona i Moskve u odlučivanju o budućem statusu južne pokrajine Srbije pod međunarodnom upravom. Predlog Bartona i Binove istovremeno kongresmenima pruža sasvim drugačiji prikaz situacije od sadržanog u druga dva nacrta njihovih kolega kojima se podupiru zamisli o nezavisnosti Kosova.

Da li će neki od tih akata biti ponuđen za izglasavanje – zasad se ne zna, kao što još nije izvesno ni da li će SAD i njihovi evropski saveznici uskoro podneti Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije kojim se podržavaju predlozi Martija Ahtisarija za "međunarodno nadziranu nezavisnost", na šta bi Rusija mogla da stavi veto ili će se bar sačekati rezultati sastanaka Buša i Putina 1. i 2. jula u Mejnu. 

Prema dokumentu, u koji je dopisnik imao uvid, Barton i Binova predlažu 13 tačaka za pristup Amerike rešavanju kosmetskog pitanja. Ukratko, Vašington bi, po njima, trebalo da se založi: 1. za rešenje prihvatljivo i Beogradu i Prištini, ako treba i kroz novu rundu pregovora; 2. da ishod stvori ekonomsku održivost i političku stabilnost Kosova, Srbije, Balkana, sa zaštićenim ljudskim pravima; 3. da se potpuno ostvare demokratski standardi pre podrške konačnom statusu Kosova; 4. da se u konsultacijama sa saveznicima dođe do rezolucije Saveta prihvatljive obema stranama; 5. da se Amerika uzdrži od bilo kakve jednostrane akcije, pogotovu izvan UN, kako bi se izbegla šteta po njen položaj u međunarodnoj zajednici; 6. da  sa EU podupre ekonomski i politički razvoj Kosova i Srbije; 7. kao i njihovu punu integraciju u evroatlantske institucije; 8. da se potvrdi učešće NATO misije na Kosovu koja će skršiti svaki pokušaj da se nasiljem destabilizuje region;  9. da kosovska uprava obezbedi i zaštiti prava Srba i drugih manjinskih zajednica; 10. da ta uprava razvije saradnju s vlastima Srbije koje imaju legitiman interes za bezbednost srpskog stanovništva, njegovih svojinskih prava kao i zaštićenost baštine SPC; 11. da se dođe do priznanja međunarodne zajednice da dodatni pregovori i diplomatski angažman ne predstavljaju odlaganje procesa i da je uzajamno prihvatljivo rešenje bolje od produžene krize i konfrontacija na Balkanu; 12. da međunarodna zajednica takođe potvrdi da Srbija ima legalni suverenitet nad Kosovom, kako je sadržano u rezoluciji 1244 SB UN; 13.  da Srbija nastavi da gradi perspektivnu i miroljubivu budućnost, kroz regionalnu saradnju i integracijom u NATO i EU, uz konstruktivne odnose s kosovskim organima uprave.

Barton i Binova su ukazali, pri tom, na više činjenica i okolnosti kojima potkrepljuju svoj predlog. Podsetili su, tako, da je, prema svim glavnim međunarodnim normama, Kosmet deo Srbije, kao i da je od dolaska misije UN u toj pokrajini "ubijeno više od 1.500 Srba, da su albanski ekstremisti prognali više od 200.000 Srba i pripadnika drugih kosovskih manjina, da je razoreno više od 100 crkava i manastira i 20.000 kuća".

Dvoje kongresmena su upozorili i da bi nametanje nezavisnosti Kosova "moglo da ojača radikalne i nacionalističke, antizapadne snage u Srbiji i omete njeno pridruživanje Evropskoj uniji i NATO." Konstatuje se i da specijalni izaslanik UN (Marti Ahtisari) "nije došao do kompromisnog rešenja za Srbiju i kosovske Albance koje bi omogućilo trajan i stabilan konačni status Kosova".