Романо Проди на танком леду

АНАЛИЗА ВЕСТИ
После аудијенције код римокатоличког поглавара папе Бенедикта XVI, председник САД Џорџ Буш пожурио је минулог викенда да надокнади пропуштено у немачком Хајлигендаму, на састанку Г-8. Упутио се одмах на разговор у четири ока са премијером Романом Продијем, што је протоколарни израз добрих односа два државника.

Могло је да се деси да састанак потпуно изостане. Продијева коалициона влада левице и центра, наиме, у среду је, за длаку, избегла изгласавање неповерења у Сенату – пребродила је трећу кризу у десетак дана и изборила се за продужетак, како се махом истиче, климавог мандата.

После гласања о (не)поверењу – подстакнутог афером Виско, у којој се заменик министра привреде Винченцо Виско терети за недозвољено мешање у истраге финансијске полиције – сумње у владин опстанак, на дужи период, ипак, не јењавају. Тим пре, што се по владу позитивни исход гласања доводи у везу са протестним суздржавањем опозиционих посланика од гласања, из формалних разлога.

Сходно ситуацији, увелико се спекулише са расписивањем нових, превремених избора. Непознаница је када би до избора требало да дође. "Најкасније ове јесени", најчешћи је коментар. Упућени у размишљања опозиционих стратега Силвија Берлусконија истичу, међутим, да опозиција у овом тренутку није истински вољна да изиђе на изборе, већ, превасходно, тежи дискредитацији владе.

Позадина афере Виско

Као доказ исправности оваквог размишљања, могла би да послужи анализа афере Виско, од тренутка усијавања критичких страсти, до потоњег уздржавања од гласања.

Влада се нашла на "оптуженичкој клупи", пошто је јавност упозната са истражним спекулацијама о умешаности заменика министра привреде Винченца Виска у заташкивање финансијског скандала "Унипол".  Наводно, Виско се огрешио о кодекс моралне и кривичне одговорности, наложивши генералу финансијске полиције Роберту Спечалеу да "унапреди" четири истражитеља афере и премести их на нови положај. Четворка је била за петама шефу поменутог осигуравајућег концерна Ђованију Конзортеу, финансијеру италијанске левице, познатијем под надимком "Црвени финансијски барон".

Верзија Вискове (су)кривице, наравно, није прихваћена без резерве у владиним редовима. Веродостојност службено заведених сведочења, укључујући и изјаве у међувремену смењеног генерала Спечалеа, доведена је у питање. Пјеро Фасино, челник најутицајније коалиционе странке ДС, обелоданио је да је бивши шеф финансијске полиције, генерал Спечале лични пријатељ и симпатизер Силвија Берлусконија...

Закључујући да је афера "производ Берлусконијеве тактике јевтиног стицања политичких поена у јавности", Фасино је позвао опозицију да се задовољи мерама које је влада по том питању предузела. Опозиција се, наравно, није задовољила најавом о смањењу овлашћења вицеминистра Виска, упркос невиности. Још мање им је погодовала смена њима наклоњеног генерала. Ипак, њени посланици су се суздржали од изгласавања неповерења.

Берлусконијева тактика

Шта је навело Силвија Берлусконија да наложи својим посланицима да одустану од гласања, званично из процедурално-формалних разлога?

Аналитичари истичу низ података и претпоставки који иде у прилог утиску да Берлускони околиша око одлуке о рушењу владе, даје предност акцијама које систематски подривају кредибилност противника: "Берлускони не само да није безрезервно убеђен у тријумф на евентуалним, превременим изборима – прибојава се формирања кабинета националног јединства, под вођством некадашњег премијера Ламберта Динија или председника Сената Франка Маринија", сажета је порука римских коментара и анализа.