Млади тутори за основце проблематичног понашања

До четвртог разреда мање-више сва деца су у учионици на броју, а већ од петог разреда креће осипање. Највећи број ђака који напушта школу је из ромске популације: девојчице због удаје, најчешће у шестом и седмом разреду, а дечаци зато што су на раду у иностранству. Наставници често не стигну ни да их оцене, а при том, 90 одсто родитеља није заинтересовано за то што њихова деца не седе редовно у школској клупи.

Овако прича Снежана Петровић, психолог у ОШ „Вожд Карађорђе” у Алексинцу, која се више од две деценије бори са проблемом прераног напуштања основног образовања. Она каже да се породице најчешће не одазивају на позиве школе, иако знају да су предвиђене и казне уколико дете не похађа школу, али знају и да нико никада није платио и тако се читава прича заврши.

У Србији не постоји прецизна статистика о „дроп ауту” из школске клупе (опште прихваћени термин у свету), јер се овим проблемом ретко ко бави. Претпоставке су да од пет до 13 одсто ученика једне генерације напусти основну школу пре матуре, у зависности да ли се користе подаци просветних власти или невладиних организација. Проблем је далеко израженији у каснијем школовању, па према подацима Националног просветног савета, трогодишње средње школе напушта 23,5 одсто, а четворогодишње 9,3 одсто младих. Највеће је осипање деце из руралних средина, сиромашних породица и ромске и влашке деце.

Како би се то променило, Западнобалкански институт уз финансијску помоћ амбасаде САД у Републици Србији, ових дана покреће програм „Туторинг Србија” у школама у Алексинцу, Врању и општини Рашка, у којем ће подршку деци са проблематичним успехом и понашањем, пружати студенти и омладински радници, по систему један на један.

Програм ће се односити на укупну ученичку популацију, а не само на ромску децу, јер су разлози за одустајање од школе и проблематични односи у породици, пороци, лоше друштво…

На питање зашто се прво није кренуло у школама у којима је највеће осипање, Марко Стојановић, директор за развој у Западнобалканском институту, одговара да је проблем у недостатку статистичких података, а ове школе су одабране, јер су у овим крајевима велике миграције ка западној Европи и постоји подршка локалних самоуправа.

– Почећемо у другом полугодишту, а од наредне године у програм ће деца бити укључена од 1. септембра. За сада ћемо радити само у основним школама, али у будућност планирамо да систем туторинга крене и у средњим школама, где је заправо највећи проценат деце која напуштају школовање. Радили смо по угледу на Израел, земљу са најмањим процентом „дроп аута” на свету, захваљујући програму који се спроводи већ 30 година и у којем учествују сваке године 40.000 деце – објашњава Стојановић.

Систем је замишљен као вршњачко подучавање – са ученицима ће радити млади који су им блиски по годинама, студенти и омладински радници, чиме ће се избећи генерацијски јаз. Програм неће сметати ни допунској настави, већ ће се користити тамо где она није дала резултате, јер је ово другачији приступ у односу на родитеље и наставнике.

– Млади који буду радили са основцима сваке недеље по неколико часова пре или после школе, имаће задатак да науче дете да учи, а не само да се спречи напуштање школе, јер то се учи у основној школи, ту је припрема за средњу школу и факултет. У програму ће се радити са ђацима који имају велики број изостанака, са децом асоцијалног понашања, са онима који имају проблема да савладају градиво – истиче наш саговорник.

Први корак у наредним месецима биће селекција и обука тутора, то ће радити комисија састављена од представника канцеларије за младе, центра за социјални рад, школе, родитеља, а потом следи „упаривање” са дететом које ће да одреди школа на основу слабих резултата у првом тромесечју. Највећи проценат основаца напушта школу у седмом и осмом разреду, додаје Стојановић, а пошто ће резултати програма бити врло брзо видљиви, већ на крају школске године, моћи ћемо јасно да видимо да ли су ученици поправили оцене, смањили број изостанака, да ли су задовољни деца и родитељи…

– Рад у програму је волонтерски, а свако дете које успемо да извучемо на крају школске године биће први велики успех у животу и за те младе и за студенте који ће радити са њима пре добијања факултетске дипломе и започињања каријере – каже Стојановић.