Црвено дугме Хилари Клинтон

Заборављени гест Хилари Клинтон из 2009. године подгрејао је нове спекулације на тему – да ли је погоршање односа САД и Русијеодавно предвиђено или, штавише, планирано у Вашингтону?

Клинтонова, у то време америчка државна секретарка, поклонила је шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову, приликом њиховог првог сусрета, 7. марта 2009. године, четвртасту кутију жуте боје са великим, црвеним дугметом. Око тастера је исписано на руском „перегруска”, а на енглеском „ресет”.

Дар Клинтонове Лаврову, замишљен као симболични показатељ да је америчка администрација спремна на побољшање односа са Русијом,  носио је, међутим, другачију поруку. Енглеској речи која означава нови почетак, придодат је руски израз који означава преоптерећење.

Било би очигледно да је реч о грешци, или о лапсусу америчких преводилаца, с обзиром да је руски смисаони пандан америчком „ресет“ – перезагруска – врло сличан изразу „перегруска” који има супротно значење. Ипак, питање остаје, или поново постаје актуелно –да ли преводиоци у Вашингтону заиста слабо познају руски језик, или су били видовити?

До нових расправа на ову тему дошло је минулих дана, на самиту Г-20 у Санкт Петербургу. Било је видно да председници САД и Русије, Барак Обама и Владимир Путин, уз пословичну куртоазију, избегавају да се сретну, како због неслагања око кризе у Сирији, тако и због других нерешених проблема.

Марта 2009. свет се нашао на ивици великог преокрета. Тадашњи шефови две велике земље Обама и Дмитриј Медведев са оптимизмом су гледали у будућност. Било је то време првог председничког мандата за обојицу, а први мандат је увек испуњен великим плановима, жељом да се све мења набоље, енергијом... Други мандат, међутим, тражи потврду свега тога и, углавном, губи на атрактивности. У случају Обаме то је видљиво, док Медведев други мандат није дочекао – на место првог међу Русима вратио се Путин.

Тадашње унапређење односа САД и Русије побудило је наде и код других учесника у међународним односима. Оно што је на крају уследило, ипак је потврдило сумње скептика: реч „преоптерећење” као да није исписана случајно. Американци су оштро кренули на ширење свог политичког и војног утицаја у источној Европи и у земљама бившег Совјетског Савеза. Несугласице и сумњичавост добиле су на тежини после најава САД и њених савезника о стварању противракетног одбрамбеног штита у Европи. Тај штит званично је био намењен одбрани од напада исламских сила, пре свега Ирана, али су његова оруђа могла бити усмерена и и на циљеве на руској територији.

Тако су се москвом шириле гласине, по којима Клинтонова можда није погрешила и да је жутом кутијом, у ствари, најавила „товарење додатних проблема на руска леђа”.

Путин тада у улози премијера, али и даље најутицајнија личност у Русији, схватио је да ствари крећу погрешним правцем и није околишао да „смени” Медведева, врати се у Кремљ. Ово је изазвало доста неповољних реакција на Западу, па и у самој Русији, али је зато евроазијску силу вратило у међународну арену као јаког играча.

Премда су Обама и Путин најпре наставили пријатељску комуникацију, постало је јасно да ће, пре или касније, доћи до несугласица.

Грађански рат у Сирији директно је супротставио две силе. Неразјашњена употреба хемијског оружја, која је однела преко хиљаду живота у Сирији, изазвала је и спор између Вашингтона и Москве. Питање ко стоји иза овог мучког злочина, односно и зашто је почињен, као да је у функцији надметања две земље око тога која ће од њих имати одлучујућу улогу у земљи Башара ел Асада. Јер, када је реч о Сирији, утицај једне земље као да искључује утицај друге. Сирија је до сада била стратешки партнер Русије у Средоземном мору. У сиријској луци Тартус смештена је једина руска војна база изван територије бившег СССР-а.

Да ли ће у земљи у којој је већ изгинуло око 100.000 људи, док их је два милиона избегло преко границе, евентуална, војна акција САД натерати Русију да и она посегне за конкретнијим мерама? Обим испоруке обећаног руског наоружања Асадовом режиму, укључујући  противракетне системе С-300 од којих Запад зазире, још увек није познат. Ипак, чини се да су обе стране спремне да реагују и да се само чека да негде кресне нека каписла, па да све букне. Ако до таквог развоја догађаја дође, жута кутијица са црвеним дугметом, коју је Клинтонова даровала Лаврову, добиће своје пуно значење.