Crveno dugme Hilari Klinton

Zaboravljeni gest Hilari Klinton iz 2009. godine podgrejao je nove spekulacije na temu – da li je pogoršanje odnosa SAD i Rusijeodavno predviđeno ili, štaviše, planirano u Vašingtonu?

Klintonova, u to vreme američka državna sekretarka, poklonila je šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, prilikom njihovog prvog susreta, 7. marta 2009. godine, četvrtastu kutiju žute boje sa velikim, crvenim dugmetom. Oko tastera je ispisano na ruskom „peregruska”, a na engleskom „reset”.

Dar Klintonove Lavrovu, zamišljen kao simbolični pokazatelj da je američka administracija spremna na poboljšanje odnosa sa Rusijom,  nosio je, međutim, drugačiju poruku. Engleskoj reči koja označava novi početak, pridodat je ruski izraz koji označava preopterećenje.

Bilo bi očigledno da je reč o grešci, ili o lapsusu američkih prevodilaca, s obzirom da je ruski smisaoni pandan američkom „reset“ – perezagruska – vrlo sličan izrazu „peregruska” koji ima suprotno značenje. Ipak, pitanje ostaje, ili ponovo postaje aktuelno –da li prevodioci u Vašingtonu zaista slabo poznaju ruski jezik, ili su bili vidoviti?

Do novih rasprava na ovu temu došlo je minulih dana, na samitu G-20 u Sankt Peterburgu. Bilo je vidno da predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, uz poslovičnu kurtoaziju, izbegavaju da se sretnu, kako zbog neslaganja oko krize u Siriji, tako i zbog drugih nerešenih problema.

Marta 2009. svet se našao na ivici velikog preokreta. Tadašnji šefovi dve velike zemlje Obama i Dmitrij Medvedev sa optimizmom su gledali u budućnost. Bilo je to vreme prvog predsedničkog mandata za obojicu, a prvi mandat je uvek ispunjen velikim planovima, željom da se sve menja nabolje, energijom... Drugi mandat, međutim, traži potvrdu svega toga i, uglavnom, gubi na atraktivnosti. U slučaju Obame to je vidljivo, dok Medvedev drugi mandat nije dočekao – na mesto prvog među Rusima vratio se Putin.

Tadašnje unapređenje odnosa SAD i Rusije pobudilo je nade i kod drugih učesnika u međunarodnim odnosima. Ono što je na kraju usledilo, ipak je potvrdilo sumnje skeptika: reč „preopterećenje” kao da nije ispisana slučajno. Amerikanci su oštro krenuli na širenje svog političkog i vojnog uticaja u istočnoj Evropi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Nesuglasice i sumnjičavost dobile su na težini posle najava SAD i njenih saveznika o stvaranju protivraketnog odbrambenog štita u Evropi. Taj štit zvanično je bio namenjen odbrani od napada islamskih sila, pre svega Irana, ali su njegova oruđa mogla biti usmerena i i na ciljeve na ruskoj teritoriji.

Tako su se moskvom širile glasine, po kojima Klintonova možda nije pogrešila i da je žutom kutijom, u stvari, najavila „tovarenje dodatnih problema na ruska leđa”.

Putin tada u ulozi premijera, ali i dalje najuticajnija ličnost u Rusiji, shvatio je da stvari kreću pogrešnim pravcem i nije okolišao da „smeni” Medvedeva, vrati se u Kremlj. Ovo je izazvalo dosta nepovoljnih reakcija na Zapadu, pa i u samoj Rusiji, ali je zato evroazijsku silu vratilo u međunarodnu arenu kao jakog igrača.

Premda su Obama i Putin najpre nastavili prijateljsku komunikaciju, postalo je jasno da će, pre ili kasnije, doći do nesuglasica.

Građanski rat u Siriji direktno je suprotstavio dve sile. Nerazjašnjena upotreba hemijskog oružja, koja je odnela preko hiljadu života u Siriji, izazvala je i spor između Vašingtona i Moskve. Pitanje ko stoji iza ovog mučkog zločina, odnosno i zašto je počinjen, kao da je u funkciji nadmetanja dve zemlje oko toga koja će od njih imati odlučujuću ulogu u zemlji Bašara el Asada. Jer, kada je reč o Siriji, uticaj jedne zemlje kao da isključuje uticaj druge. Sirija je do sada bila strateški partner Rusije u Sredozemnom moru. U sirijskoj luci Tartus smeštena je jedina ruska vojna baza izvan teritorije bivšeg SSSR-a.

Da li će u zemlji u kojoj je već izginulo oko 100.000 ljudi, dok ih je dva miliona izbeglo preko granice, eventualna, vojna akcija SAD naterati Rusiju da i ona posegne za konkretnijim merama? Obim isporuke obećanog ruskog naoružanja Asadovom režimu, uključujući  protivraketne sisteme S-300 od kojih Zapad zazire, još uvek nije poznat. Ipak, čini se da su obe strane spremne da reaguju i da se samo čeka da negde kresne neka kapisla, pa da sve bukne. Ako do takvog razvoja događaja dođe, žuta kutijica sa crvenim dugmetom, koju je Klintonova darovala Lavrovu, dobiće svoje puno značenje.