Банзаи! Олимпијада излазећег сунца

Банзаи је јапански облик древног кинеског усклика којим се жели дуговечност. Изворно значење му је „десет хиљада година”. С њим су поданици благословили владавину и живот цара, али је шире познат као бојни јуришни поклич, сродан оном партизанском ура.

То је и узвик одушевљења и радости. Кад је одлазећи председник Међународног олимпијског комитета (МОК) Белгијанац Жак Рог (71) саопштио ко је домаћин XXXII летњих игара 2020, у сали за 2.700 душа у хотелу „Хилтон” у Буенос Аиресу почело је да одјекује „банзаи, банзаи” – највеће спортско такмичење вратиће се у Токио после 56 година. У часу објаве, у касно поподне по локалном времену, у јапанској престоници је излазило сунце. Тамо је било пет-пола шест ујутру...

И над Истанбулом има Детроит

И док Токио, домаћин 1964, стаје уз раме градовима који су организовали летње олимпијске игре више од једном (Атина 1896. и 2004; Париз 1900. и 1924; Лос Анђелес 1932. и 1984;  Лондон 1908, 1948. и 2012), не зна се ко је већи губитник између његова два конкурента. Мадрид је остао кратких рукава и четврти пут (кандидат и за 1972, 2012. и 2016), а Истанбул чак пети (2000, 2004, 2008, 2012).

Још се није десило да Европа буде без игара више од два олимпијска циклуса. Зато се сматра да исход у Буенос Аиресу иде наруку Старом континенту када се кроз четири године бира домаћин за 2024. Хоће ли то да охрабри шпански и турски главни град на још један покушај?

У историји избора убедљиво је најупорнији био Лос Анђелес. У трку се упуштао девет пута. Двапут је добио поверење, али док му се није посрећило за 1984, имао је пет неуспешних кандидатура.

Неславни рекорд држи Детроит. Тај амерички град је остао празних руку свих седам пута, а шест пута узастопце! Истанбул је задесила судбина Будимпеште, која је исто била губитник свих пет пута. Риму, који се овај пут повукао, посрећило се из петог покушаја (1960), а из четвртог Амстердаму (1928) и Рију де Жанeиру (2016). Поред Мадрида игре ни из четврте нису добили и Филаделфија (1920, 1948, 1952, 1956), Буенос Аирес (1936, 1956, 1968, 2004), Лозана (1936, 1944, 1948, 1960) и Чикаго (1904, 1952, 1956, 2012), којем у прошлом избору, на заседању МОК-а у Копенхагену октобра 2009, није помогло ни присуство америчког председника Барака Обаме са супругом у делегацији – испао је у првом кругу гласања.

Шарм принцезе Такамадо

Највиши државни чиновници једне царевине, једне краљевине и једне републике, које су чврсто стале иза кандидатура својих главних градова, што им је и обавеза по захтевима олимпијске изборне комисије, дошли су и у Буенос Аирес да снагом ауторитета учине последња лобирања код чланова МОК. Из Петрограда, где су учествовали на дводневном политичко-економском самиту 20 најразвијенијих земаља света, стигли су председници влада Турске Реџеп Тајип Ердоган, Јапана Шинзо Абе и Шпаније Маријано Рахој. Мадридску кандидатуру, рецимо, лично су заступали један од најбољих кошаркаша данашњице Пау Гасол и наследник шпанске круне принц Фелипе, учесник јединих игара, било летњих-било зимских, на пиринејском тлу. У Барселони 1992. не само што се такмичио у једрењу већ је био и барјактар „црвене фурије” на отварању.

Највеће изненађење, ипак, изазвао је долазак шармантне принцезе Такамадо, удове унука 123. јапанског цара Јошихита (на трону од 1912. до смрти 1926), чији је свекар принц Микаса најстарији живи члан владарске породице (има 98 година).

Први пут у историји зимске и летње игре одржаће се једне за другима на Далеком истоку, пошто је Пјонгчанг (Јужна Кореја) домаћин 2018. Неки у томе виде измештање спортских центара моћи из Америке и западне Европе, које су уздрмане кризом, у подручја динамичног развоја Азије. Има резона, али је извесније да је Токио добио поверење на 125. заседању МОК зато што су кандидатуре његових супарника деловале ризично.

Рачуна се на зараду од 40,4 милијарди долара

Мадрид, који је изгубио битку трећи пут узастопно, није убедио руководиоце олимпијског покрета да је једна од најпроблематичнијих економија Европе кадра да поднесе терет организације, иако је 80% борилишта и инфраструктуре у шпанској престоници већ спремно. С Истанбулом би рескир био још већи. МОК није желео да му се понови искуство са Сочијем, домаћином Зимских игара у фебруару догодине, и Ријом, којима је организација додељена на реч, а онда си кренула упозорења да се касни с изградњом објеката. Изјаловила су се турска уверавања о спремности да се уложи 15 милијарди евра да би све било под конац до 2020. Тој евроазијској земљи наруку нису ишли ни напрегнутост на граници са Сиријом, недавни излив народног незадовољства економским приликама и низ случаја корупције и допинговања у њеном спорту...

Једини аргумент против Токија били су еколошки проблеми до којих је довела хаварија на атомској станици у Фукушими пре две године. Јапанска влада је обећала да ће у отклањање последица да уложи пола милијарде долара, истичући да је то питање у вези с олимпијским играма преувеличано и да нема разлога за бојазан јер је Фукушима удаљена више од 250 км од престонице Земље излазећег сунца.

Има мишљења да је додељивање Игара Јапану, домаћину и „беле олимпијаде” 1972 (Сапоро) и 1998 (Нагано), значајно и на геополитичком плану пошто се у последње време сматра да превласт на Далеком истоку држи Кина, која је моћ доказала и када је организовала „летњу олимпијаду” у Пекингу пре пет година. Јапан је за ту 2008. кандидовао Осаку, која се није прославила. Добила је најмање гласова (шест) међу пет кандидата у првом кругу који је убедљиво припао кинеској престоници (44). То, ипак, није била и натполовична већина, али је Пекинг нокаутирао конкуренте у следећој рунди с 56 гласова (Торонто 22, Париз 18, Истанбул девет). Осим и с Токијом за 1960. и 2016. изјаловио се и јапански покушај с Нагојом за 1988. Њен једини супарник Сеул победио ју је убедљиво с 52:27...

Јапан је с бруто домаћим производом, којим се мери привредна снага земље, од 5,15 билиона долара трећа економија света. Испред су САД, с три пута већим од његовог, и Кина (више од осам билиона), која га је претекла пре три године. Земља излазећег сунца дуго неће моћи да врати превласт над „Змајем са Истока”, коме се предвиђа да ће ускоро да свргне Америку, али ће олимпијске игре да јој помогну да се стабилизује, баш као што су јој 1964. биле карта за повратак у свет, пошто је у Другом светском рату стала на страну Хитлерове Немачке (безусловна капитулација 15. августа 1945, игре добијене на заседању у Минхену 26. маја 1959).

Јапан рачуна да ће да заради 40,4 милијарди долара. Упослиће 150.000 људи. За изградњу нових објеката – 11 сталних и девет привремених – и обнову старих издвојиће осам милијарди долара. Већ сутра би могло да се такмичи на 15 арена. При том, 28 објеката (85%) налази се на мање од осам километара од олимпијског села.

Бисер Игара на месту Звездиног тријумфа 1991.

Међу њима је и дворана с 10.000 места „Аријаке” у којој ће се играти тенис. Изграђена је 1987, када је рођен Новак Ђоковић. Наш ас, најбољи тенисер света, имаће, дакле, 33 године у време Игара 2020. Видеће се хоће ли баш у Токио да дође с намером да сачува жељено злато са шљаке у Рију.

Бисер XXXII летњих игара, који је био и највећи адут кандидатуре, биће Национални олимпијски стадион. У његово футуристичко лице и повећање капацитета с 50.000 на 80.000 места уложиће се милијарду долара. Рушење старог објекта, на којем су отворене и затворене XVIII игре и одржана атлетска такмичења, а који је генералну пробу имао на Играма Азије 1958, планирано је кроз две године. Тест за 2020. биће финале Светског купа у рагбију годину раније.

На том стадиону Црвена звезда је 8. децембра 1991. постала светски клупски првак у фудбалу, пошто је у тадашњем Интерконтиненталном купу савладала чилеански Коло Коло с 3:0. Сусрет европског и јужноамеричког шампиона као један меч играо се ту од 1980. до 2001 (потоње три године у Јокохами).

На том стадиону је три месеца пре Звездиног тријумфа одржано Треће светско првенство у атлетици. Најупечатљивији су били легендарни амерички спринтер Карл Луис, који је светским рекордом (9,86) освојио злато на 100, и његов земљак Мајк Пауел, који је са 8,95 за пет центиметара срушио светски рекорд Американца Боба Бимона у скоку удаљ с Олимпијских игара у Сијудад Мексику 1968. Историјски резултат за нашу атлетику поставила је штафета 4x400 (Дејан Јовковић, Ненад Ђуровић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић), која је заузела четврто место, а с 3.00,32. била најбржа „бела штафета”.

Игре 2020. одржаће се од 24. јула до 9. августа. Недуго затим у јапанској престоници почињу и XVI параолимпијске игре.

Подсећамо да је Токио требало да буде и домаћин XII летњих игара 1940, које су му поверене на заседању МОК у Берлину 1936. Годину касније, међутим, почео је Други кинеско-јапански рат. Због нових околности организација је додељена Хелсинкију, али је убрзо заратила и кугла земаљска...

----------------------------------------------

Како се гласало у Буенос Аиресу