Banzai! Olimpijada izlazećeg sunca

Banzai je japanski oblik drevnog kineskog usklika kojim se želi dugovečnost. Izvorno značenje mu je „deset hiljada godina”. S njim su podanici blagoslovili vladavinu i život cara, ali je šire poznat kao bojni jurišni poklič, srodan onom partizanskom ura.

To je i uzvik oduševljenja i radosti. Kad je odlazeći predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Belgijanac Žak Rog (71) saopštio ko je domaćin XXXII letnjih igara 2020, u sali za 2.700 duša u hotelu „Hilton” u Buenos Airesu počelo je da odjekuje „banzai, banzai” – najveće sportsko takmičenje vratiće se u Tokio posle 56 godina. U času objave, u kasno popodne po lokalnom vremenu, u japanskoj prestonici je izlazilo sunce. Tamo je bilo pet-pola šest ujutru...

I nad Istanbulom ima Detroit

I dok Tokio, domaćin 1964, staje uz rame gradovima koji su organizovali letnje olimpijske igre više od jednom (Atina 1896. i 2004; Pariz 1900. i 1924; Los Anđeles 1932. i 1984;  London 1908, 1948. i 2012), ne zna se ko je veći gubitnik između njegova dva konkurenta. Madrid je ostao kratkih rukava i četvrti put (kandidat i za 1972, 2012. i 2016), a Istanbul čak peti (2000, 2004, 2008, 2012).

Još se nije desilo da Evropa bude bez igara više od dva olimpijska ciklusa. Zato se smatra da ishod u Buenos Airesu ide naruku Starom kontinentu kada se kroz četiri godine bira domaćin za 2024. Hoće li to da ohrabri španski i turski glavni grad na još jedan pokušaj?

U istoriji izbora ubedljivo je najuporniji bio Los Anđeles. U trku se upuštao devet puta. Dvaput je dobio poverenje, ali dok mu se nije posrećilo za 1984, imao je pet neuspešnih kandidatura.

Neslavni rekord drži Detroit. Taj američki grad je ostao praznih ruku svih sedam puta, a šest puta uzastopce! Istanbul je zadesila sudbina Budimpešte, koja je isto bila gubitnik svih pet puta. Rimu, koji se ovaj put povukao, posrećilo se iz petog pokušaja (1960), a iz četvrtog Amsterdamu (1928) i Riju de Žaneiru (2016). Pored Madrida igre ni iz četvrte nisu dobili i Filadelfija (1920, 1948, 1952, 1956), Buenos Aires (1936, 1956, 1968, 2004), Lozana (1936, 1944, 1948, 1960) i Čikago (1904, 1952, 1956, 2012), kojem u prošlom izboru, na zasedanju MOK-a u Kopenhagenu oktobra 2009, nije pomoglo ni prisustvo američkog predsednika Baraka Obame sa suprugom u delegaciji – ispao je u prvom krugu glasanja.

Šarm princeze Takamado

Najviši državni činovnici jedne carevine, jedne kraljevine i jedne republike, koje su čvrsto stale iza kandidatura svojih glavnih gradova, što im je i obaveza po zahtevima olimpijske izborne komisije, došli su i u Buenos Aires da snagom autoriteta učine poslednja lobiranja kod članova MOK. Iz Petrograda, gde su učestvovali na dvodnevnom političko-ekonomskom samitu 20 najrazvijenijih zemalja sveta, stigli su predsednici vlada Turske Redžep Tajip Erdogan, Japana Šinzo Abe i Španije Marijano Rahoj. Madridsku kandidaturu, recimo, lično su zastupali jedan od najboljih košarkaša današnjice Pau Gasol i naslednik španske krune princ Felipe, učesnik jedinih igara, bilo letnjih-bilo zimskih, na pirinejskom tlu. U Barseloni 1992. ne samo što se takmičio u jedrenju već je bio i barjaktar „crvene furije” na otvaranju.

Najveće iznenađenje, ipak, izazvao je dolazak šarmantne princeze Takamado, udove unuka 123. japanskog cara Jošihita (na tronu od 1912. do smrti 1926), čiji je svekar princ Mikasa najstariji živi član vladarske porodice (ima 98 godina).

Prvi put u istoriji zimske i letnje igre održaće se jedne za drugima na Dalekom istoku, pošto je Pjongčang (Južna Koreja) domaćin 2018. Neki u tome vide izmeštanje sportskih centara moći iz Amerike i zapadne Evrope, koje su uzdrmane krizom, u područja dinamičnog razvoja Azije. Ima rezona, ali je izvesnije da je Tokio dobio poverenje na 125. zasedanju MOK zato što su kandidature njegovih suparnika delovale rizično.

Računa se na zaradu od 40,4 milijardi dolara

Madrid, koji je izgubio bitku treći put uzastopno, nije ubedio rukovodioce olimpijskog pokreta da je jedna od najproblematičnijih ekonomija Evrope kadra da podnese teret organizacije, iako je 80% borilišta i infrastrukture u španskoj prestonici već spremno. S Istanbulom bi reskir bio još veći. MOK nije želeo da mu se ponovi iskustvo sa Sočijem, domaćinom Zimskih igara u februaru dogodine, i Rijom, kojima je organizacija dodeljena na reč, a onda si krenula upozorenja da se kasni s izgradnjom objekata. Izjalovila su se turska uveravanja o spremnosti da se uloži 15 milijardi evra da bi sve bilo pod konac do 2020. Toj evroazijskoj zemlji naruku nisu išli ni napregnutost na granici sa Sirijom, nedavni izliv narodnog nezadovoljstva ekonomskim prilikama i niz slučaja korupcije i dopingovanja u njenom sportu...

Jedini argument protiv Tokija bili su ekološki problemi do kojih je dovela havarija na atomskoj stanici u Fukušimi pre dve godine. Japanska vlada je obećala da će u otklanjanje posledica da uloži pola milijarde dolara, ističući da je to pitanje u vezi s olimpijskim igrama preuveličano i da nema razloga za bojazan jer je Fukušima udaljena više od 250 km od prestonice Zemlje izlazećeg sunca.

Ima mišljenja da je dodeljivanje Igara Japanu, domaćinu i „bele olimpijade” 1972 (Saporo) i 1998 (Nagano), značajno i na geopolitičkom planu pošto se u poslednje vreme smatra da prevlast na Dalekom istoku drži Kina, koja je moć dokazala i kada je organizovala „letnju olimpijadu” u Pekingu pre pet godina. Japan je za tu 2008. kandidovao Osaku, koja se nije proslavila. Dobila je najmanje glasova (šest) među pet kandidata u prvom krugu koji je ubedljivo pripao kineskoj prestonici (44). To, ipak, nije bila i natpolovična većina, ali je Peking nokautirao konkurente u sledećoj rundi s 56 glasova (Toronto 22, Pariz 18, Istanbul devet). Osim i s Tokijom za 1960. i 2016. izjalovio se i japanski pokušaj s Nagojom za 1988. Njen jedini suparnik Seul pobedio ju je ubedljivo s 52:27...

Japan je s bruto domaćim proizvodom, kojim se meri privredna snaga zemlje, od 5,15 biliona dolara treća ekonomija sveta. Ispred su SAD, s tri puta većim od njegovog, i Kina (više od osam biliona), koja ga je pretekla pre tri godine. Zemlja izlazećeg sunca dugo neće moći da vrati prevlast nad „Zmajem sa Istoka”, kome se predviđa da će uskoro da svrgne Ameriku, ali će olimpijske igre da joj pomognu da se stabilizuje, baš kao što su joj 1964. bile karta za povratak u svet, pošto je u Drugom svetskom ratu stala na stranu Hitlerove Nemačke (bezuslovna kapitulacija 15. avgusta 1945, igre dobijene na zasedanju u Minhenu 26. maja 1959).

Japan računa da će da zaradi 40,4 milijardi dolara. Uposliće 150.000 ljudi. Za izgradnju novih objekata – 11 stalnih i devet privremenih – i obnovu starih izdvojiće osam milijardi dolara. Već sutra bi moglo da se takmiči na 15 arena. Pri tom, 28 objekata (85%) nalazi se na manje od osam kilometara od olimpijskog sela.

Biser Igara na mestu Zvezdinog trijumfa 1991.

Među njima je i dvorana s 10.000 mesta „Arijake” u kojoj će se igrati tenis. Izgrađena je 1987, kada je rođen Novak Đoković. Naš as, najbolji teniser sveta, imaće, dakle, 33 godine u vreme Igara 2020. Videće se hoće li baš u Tokio da dođe s namerom da sačuva željeno zlato sa šljake u Riju.

Biser XXXII letnjih igara, koji je bio i najveći adut kandidature, biće Nacionalni olimpijski stadion. U njegovo futurističko lice i povećanje kapaciteta s 50.000 na 80.000 mesta uložiće se milijardu dolara. Rušenje starog objekta, na kojem su otvorene i zatvorene XVIII igre i održana atletska takmičenja, a koji je generalnu probu imao na Igrama Azije 1958, planirano je kroz dve godine. Test za 2020. biće finale Svetskog kupa u ragbiju godinu ranije.

Na tom stadionu Crvena zvezda je 8. decembra 1991. postala svetski klupski prvak u fudbalu, pošto je u tadašnjem Interkontinentalnom kupu savladala čileanski Kolo Kolo s 3:0. Susret evropskog i južnoameričkog šampiona kao jedan meč igrao se tu od 1980. do 2001 (potonje tri godine u Jokohami).

Na tom stadionu je tri meseca pre Zvezdinog trijumfa održano Treće svetsko prvenstvo u atletici. Najupečatljiviji su bili legendarni američki sprinter Karl Luis, koji je svetskim rekordom (9,86) osvojio zlato na 100, i njegov zemljak Majk Pauel, koji je sa 8,95 za pet centimetara srušio svetski rekord Amerikanca Boba Bimona u skoku udalj s Olimpijskih igara u Sijudad Meksiku 1968. Istorijski rezultat za našu atletiku postavila je štafeta 4x400 (Dejan Jovković, Nenad Đurović, Ismail Mačev, Slobodan Branković), koja je zauzela četvrto mesto, a s 3.00,32. bila najbrža „bela štafeta”.

Igre 2020. održaće se od 24. jula do 9. avgusta. Nedugo zatim u japanskoj prestonici počinju i XVI paraolimpijske igre.

Podsećamo da je Tokio trebalo da bude i domaćin XII letnjih igara 1940, koje su mu poverene na zasedanju MOK u Berlinu 1936. Godinu kasnije, međutim, počeo je Drugi kinesko-japanski rat. Zbog novih okolnosti organizacija je dodeljena Helsinkiju, ali je ubrzo zaratila i kugla zemaljska...

----------------------------------------------

Kako se glasalo u Buenos Airesu