Имагинарни Балкан

Балкан се ујединио. Потврдила је то изложба „Имагинарни Балкан. Идентитети и сећање у дугом 19. веку” која је отворена у Историјском музеју Србије. Учествује 12 националних историјских музеја, а исто толико кустоса из БиХ, Албаније, Црне Горе, Грчке, Кипра, Хрватске, Македоније, Немачке, Румуније, Словеније, Бугарске и Србије приредило је ову поставку у оквиру заједничког пројекта Унеска „Култура – мост ка развоју”.

У припреми су учествовали међународни стручњаци и универзитетски професори. Специјални конуслтант пројекта је професор Марија Тодорова чија је студија  „Имагинарни Балкан” окосница ове путујуће поставке.

Изложба први пут покушава да прикаже историју региона као целину, оно што је заједничко свим државама Балкана у 19. веку када су стицале независност.

Догађа се нешто што је само до пре неколико година било незамисливо – балканске земље заједнички тумаче историју 19. века, оценила је на отварању изложбе Славица Трифуновић, помоћник министра културе. Она је подсетила да народи са балканског поднебља имају много тога заједничког.

– Са Балканом као мрачном тачком Европе, много тога се променило, јер је чињеница да данас на демистификацији Балкана раде сами Балканци. То охрабрује и захтева пажњу – закључила је Трифуновићева.

Изложба има тематске целине: „Живот у ,старом свету’”, „Путовања и комуникације”, „Нови друштвени поредак и успон грађанске класе”, „Производња и ширење знања”, „Мапирање”, Употреба историје – стварање хероја”, „Јавне светковине” и „Слика нације”.

Посетиоци ће моћи да се упознају са културом испијања кафе. Пажњу привлачи ферман султана Мухамеда Другог о оснивању фабрике текстила у Сливену 1836. године, македонски свадбени барјак, а сазнаће се и како је изгледао час клавира у Тирани... Поставка ће из Београда отпутовати у Букурешт, а планирано је да обиђе и земље чији су музеји учествовали у пројекту.

Кустоси изложбе у Историјском музеју Србије су Ана Столић и Катарина Митровић.

А. Куртеш