На помолу компромис у Сирији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У моменту када је ситуација изгледала безнадежна за све актере, од Асада до Обаме, једна успутна напомена државног секретара Џона Керија у Лондону изненада је отворила могућност дипломатског расплета, у брзом следу догађаја који би могао да спусти лопту у овој кризи у којој до јуче није било добрих опција.

Упитан на конференцији за штампу после разговора са британским колегом Вилијемом Хејгом,  „постоји ли нешто што би Асад могао да уради, а што би зауставило напад, шеф америчке дипломатије је рекао да би сиријски председник могао да своје хемијско оружје стави под међународни надзор, „већ идуће недеље”,  али је одмах додао да такав сценарио није изгледан.

Само неколико сати после тога, на непланираној конференцији за медије у Москви, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је подржао ту идеју, изјавивши да ће Москва од Асада затражити да контролу над хемијским арсеналом стави под међународни надзор како би спречио напад САД. Такође је Сирију позвао да потпише и ратификује Конвенцију УН о хемијском оружју, која забрањује његову производњу, складиштење и употребу, а да на крају то оружје и уништи.

Сирија је једана од само седам земаља које нису приступиле овом споразуму: остале су Ангола, Египат, Израел, Мјанмар (Бурма), Северна Кореја и Јужни Судан.

„Ако би успостављњање међународне контроле  над хемијским оружјем у Сирији спречило (америчке) ударе, ми ћемо одмах да почнемо да радимо са Дамском”, образложио је руски министар.

После Лаврова огласио се и сиријски министар иностраних послова Валид Моалем, који је пре тога разговарао са њим, изјавивши да Сирија поздавља руску иницијативу, као и да се узда  „у мудрост руске владе која настоји да спречи америчку агресију против нашег народа”.

Док је у Вашингтону Керијева изјава првобитно оцењена као грешка и дипломатски гаф, пошто се о оваквом решењу изгледа није пре тога разговарало, судећи према првим реакцијама и Бела кућа је спремна да размотри нову могућност која би, у случају успешног расплета, свима олакшала положај.

„Ми желимо да детаљно размотримо овај предлог”, изјавио је на брифингу у Белој кући Тони Блинкен, заменик председниковог саветника за националну безбедност, напомињући да ће се о томе „разговарати са Русима”.

Блинкен је међутим изразио и одређену резерву, изневши да међународна заједница већ 20 година настоји да приволи Сирију да приступи Конвенцији о хемијском оружју, па чак и да призна да га поседује.

Иако је речено да ће Обама наставити да тражи подршку Сената за кажњавање сиријског режима због инцидента од 21. августа, када је бојним отровом убијено 1.400 цивила, и да ће за то главне аргументе данас изнети у обраћању нацији, наговештај дипломатског расплета поздрављен је и на Капитол Хилу.

Сенаторка Дајана Фенстин, демократа из Калифорније, иначе председница Сенатског комитета за обавештајне послове, у својој изјави је поздравила стављање сиријских хемијских арсенала под надзор и његово потоње уништење. По њој, у томе би одлучујући допринос могла да пружи Русија.

Слично је реаговао и републикански конгресмен Мајк Роџерс, који председава обавештајним комитетом Представничког дома. „Сама чињеница да су се Руси покренули говори ми да наша дебата о војној акцији има позитиван исход”, изјавио је Роџерс „Њујотк тајмсу”.

Стејт департмент је пре него што се ова лопта закотрљала, изнео да је Кери у Лондону изнео само „реторички аргумент”. „Његова теза је била да се бруталном диктатору као што је Асад не може веровати”, изјавила је представница за штампу Џенифер Псаки.

На ширем плану, идеју за дипломатски расплет кроз контролу сиријског забрањеног арсенала, брзо су одобрили британски премијер Дејвид Камерон и генерални секретар УН Бан Ки Мун, који је наговестио да би у Савету безбедности о томе могао да предложи и формалну резолуцију.

----------------------------------------------------

Обама: Озбиљан предлог

Вашингтон – Предлог да Сирија своје хемијске оружје стави под међународни надзор је „озбиљан” и САД ће сарађивати са Русијом „да би смо видели да ли можемо да стигнемо до нечега што је озбиљно и може да се примени”.

Ово је била прва реакције председника Обаме на најновији заокрет и тек зачету дипломатску иницијативу која је покренута опаском америчког државног секретара и наишла на брзу реакцију Русије, па и неку врсту пристанка Дамаска.

Обама је, у интервјуима које је синоћ дао за неколико америчких ТВ мрежа, нагласио и да су нови предлози резултат америчких претњи и да су „потенцијално позитиван развој”.