Na pomolu kompromis u Siriji

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U momentu kada je situacija izgledala beznadežna za sve aktere, od Asada do Obame, jedna usputna napomena državnog sekretara Džona Kerija u Londonu iznenada je otvorila mogućnost diplomatskog raspleta, u brzom sledu događaja koji bi mogao da spusti loptu u ovoj krizi u kojoj do juče nije bilo dobrih opcija.

Upitan na konferenciji za štampu posle razgovora sa britanskim kolegom Vilijemom Hejgom,  „postoji li nešto što bi Asad mogao da uradi, a što bi zaustavilo napad, šef američke diplomatije je rekao da bi sirijski predsednik mogao da svoje hemijsko oružje stavi pod međunarodni nadzor, „već iduće nedelje”,  ali je odmah dodao da takav scenario nije izgledan.

Samo nekoliko sati posle toga, na neplaniranoj konferenciji za medije u Moskvi, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je podržao tu ideju, izjavivši da će Moskva od Asada zatražiti da kontrolu nad hemijskim arsenalom stavi pod međunarodni nadzor kako bi sprečio napad SAD. Takođe je Siriju pozvao da potpiše i ratifikuje Konvenciju UN o hemijskom oružju, koja zabranjuje njegovu proizvodnju, skladištenje i upotrebu, a da na kraju to oružje i uništi.

Sirija je jedana od samo sedam zemalja koje nisu pristupile ovom sporazumu: ostale su Angola, Egipat, Izrael, Mjanmar (Burma), Severna Koreja i Južni Sudan.

„Ako bi uspostavljnjanje međunarodne kontrole  nad hemijskim oružjem u Siriji sprečilo (američke) udare, mi ćemo odmah da počnemo da radimo sa Damskom”, obrazložio je ruski ministar.

Posle Lavrova oglasio se i sirijski ministar inostranih poslova Valid Moalem, koji je pre toga razgovarao sa njim, izjavivši da Sirija pozdavlja rusku inicijativu, kao i da se uzda  „u mudrost ruske vlade koja nastoji da spreči američku agresiju protiv našeg naroda”.

Dok je u Vašingtonu Kerijeva izjava prvobitno ocenjena kao greška i diplomatski gaf, pošto se o ovakvom rešenju izgleda nije pre toga razgovaralo, sudeći prema prvim reakcijama i Bela kuća je spremna da razmotri novu mogućnost koja bi, u slučaju uspešnog raspleta, svima olakšala položaj.

„Mi želimo da detaljno razmotrimo ovaj predlog”, izjavio je na brifingu u Beloj kući Toni Blinken, zamenik predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, napominjući da će se o tome „razgovarati sa Rusima”.

Blinken je međutim izrazio i određenu rezervu, iznevši da međunarodna zajednica već 20 godina nastoji da privoli Siriju da pristupi Konvenciji o hemijskom oružju, pa čak i da prizna da ga poseduje.

Iako je rečeno da će Obama nastaviti da traži podršku Senata za kažnjavanje sirijskog režima zbog incidenta od 21. avgusta, kada je bojnim otrovom ubijeno 1.400 civila, i da će za to glavne argumente danas izneti u obraćanju naciji, nagoveštaj diplomatskog raspleta pozdravljen je i na Kapitol Hilu.

Senatorka Dajana Fenstin, demokrata iz Kalifornije, inače predsednica Senatskog komiteta za obaveštajne poslove, u svojoj izjavi je pozdravila stavljanje sirijskih hemijskih arsenala pod nadzor i njegovo potonje uništenje. Po njoj, u tome bi odlučujući doprinos mogla da pruži Rusija.

Slično je reagovao i republikanski kongresmen Majk Rodžers, koji predsedava obaveštajnim komitetom Predstavničkog doma. „Sama činjenica da su se Rusi pokrenuli govori mi da naša debata o vojnoj akciji ima pozitivan ishod”, izjavio je Rodžers „Njujotk tajmsu”.

Stejt department je pre nego što se ova lopta zakotrljala, izneo da je Keri u Londonu izneo samo „retorički argument”. „Njegova teza je bila da se brutalnom diktatoru kao što je Asad ne može verovati”, izjavila je predstavnica za štampu Dženifer Psaki.

Na širem planu, ideju za diplomatski rasplet kroz kontrolu sirijskog zabranjenog arsenala, brzo su odobrili britanski premijer Dejvid Kameron i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je nagovestio da bi u Savetu bezbednosti o tome mogao da predloži i formalnu rezoluciju.

----------------------------------------------------

Obama: Ozbiljan predlog

Vašington – Predlog da Sirija svoje hemijske oružje stavi pod međunarodni nadzor je „ozbiljan” i SAD će sarađivati sa Rusijom „da bi smo videli da li možemo da stignemo do nečega što je ozbiljno i može da se primeni”.

Ovo je bila prva reakcije predsednika Obame na najnoviji zaokret i tek začetu diplomatsku inicijativu koja je pokrenuta opaskom američkog državnog sekretara i naišla na brzu reakciju Rusije, pa i neku vrstu pristanka Damaska.

Obama je, u intervjuima koje je sinoć dao za nekoliko američkih TV mreža, naglasio i da su novi predlozi rezultat američkih pretnji i da su „potencijalno pozitivan razvoj”.