Синдром немирних ногу

Интригантна, потцењена и тешко препознатљива, с тегобама које се погоршавају увече или у току ноћи, једна болест побуђује све већу пажњу стручњака у свету, али и код нас. Реч је о синдрому немирних ногу, неуролошкој болести невољних покрета за коју лекари сами кажу да је вероватно "најчешћа међу онима за које никада нисмо чули". Другим речима, пацијенти дуго трпе ноћна бдења и тегобе, пре него што потраже помоћ лекара и добију данас ефикасне лекове.

Доцент др Марина Светел, неуролог са Института за неурологију Клиничког центра Србије, за "Политику" објашњава да иако већина скелетних мишића има смањену активност током спавања, одавно је познато да тело у току ноћи не мирује.

– Студије с почетка прошлог века процењују да сваки спавач у току ноћи направи 40 до 50 покрета. Њихов број у току ноћи представља индивидуалну црту човека и обележава спавање особе. Иако сви наведени покрети могу постојати код нормалних и здравих људи, њихово присуство може бити и део болести невољних покрета. Тада се они разликују од нормалних покрета по трајању, учесталости и захваћеним мишићним групама. Један од таквих поремећаја је и синдром нервозних ногу – каже докторка Светел.

За синдром немирних ногу је карактеристична неодољива потреба за кретањем и померањем ногу, која је уобичајено праћена или узрокована непријатним сензацијама у ногама. Симптоми се погоршавају док особа мирује, седи или лежи, а смањују се или престају кад се особа креће. Симптоми се погоршавају увече или у току ноћи.

Болесници, објашњава др Светел, тегобе описују као боцкање, осећај печења, хладноће, дубоког бола, "кока-коле у венама", "црва који се крећу кроз крвне судове", а као значајне провоцирајуће моменте наводе седење, лежање, вожњу авионом, позориште, вечере и монотоне послове. Занимљиво је да проблеме ублажава ментална активност. Међутим, да би у здравствени картон била уписана дијагноза синдрома нервозних ногу, потреба за кретањем и осећај непријатности у ногама морају се јавити истовремено.

Др Марина Светел, лекар на Одељењу за невољне покрете Института за неурологију, објашњава како највеће проблеме у свакодневном животу ових особа представљају проблеми са спавањем и то поремећај успављивања и одржавање сна. Чак 75 одсто ових пацијената својим лекарима се жали да барем два пута недељно имају проблеме са спавањем. Две трећине оболелих каже да им треба више од 30 минута да заспу, а у 10 одсто случајева период успављивања траје и до два сата. Око 60 процената се у току ноћи буде три или више пута, тако да све то утиче на квалитет живота.

Други значајан проблем представља депресија, која се јавља код четвртине оболелих. Све ово умањује квалитет живота за који трећина болесника тврди да је битно измењен, слично као код болесника са депресијом и дијабетичара.

Занимљиво је да иако су многе европске и америчке студије указале да да пет, па чак и до 10 процената становништва има симптоме синдрома немирних ногу, због варирања тежине болести тек трећина болесних тражи помоћ лекара.

Болест се може јавити у свим узрастима, мада највише погађа особе средњег и старијег животног доба. У већини епидемиолошких студија указано је да жене око два пута чешће оболевају у односу на мушкарце. Ризик од појаве овог синдрома је већи код старијих, гојазних, код особа нижег социјалног статуса, незапослених, као и код оних који пуше, конзумирају алкохол, мало се крећу и немају навику да се редовно баве неком физичком активношћу, али и код дијабетичара, особа које болују од високог крвног притиска и коштано-мишићних болести.

Разлог настанка синдрома немирних ногу није познат. Студије помињу наследни фактор: од 40 до 92 одсто особа са синдромом немирних ногу имају рођаке са сличним тегобама. Тврди се да сродници првог степена имају три до пет пута већи ризик да имају сличну болест.

Синдром немирних ногу може да буде и симптом других болести какве су анемија, недостатак гвожђа, низак ниво витамина Бе₁₂ или фолне киселине и магнезијума, трудноћа и реуматски артритис. Код оболелих са попуштањем бубрега врло је висок проценат пацијената који се жале на ове тегобе – чак 83 одсто. Код примене неких лекова, али и полинеуропатија, болести кичменог стуба, болести невољних покрета и психоза, депресија и анксиозности чест је и овај симптом.