Sindrom nemirnih nogu

Intrigantna, potcenjena i teško prepoznatljiva, s tegobama koje se pogoršavaju uveče ili u toku noći, jedna bolest pobuđuje sve veću pažnju stručnjaka u svetu, ali i kod nas. Reč je o sindromu nemirnih nogu, neurološkoj bolesti nevoljnih pokreta za koju lekari sami kažu da je verovatno "najčešća među onima za koje nikada nismo čuli". Drugim rečima, pacijenti dugo trpe noćna bdenja i tegobe, pre nego što potraže pomoć lekara i dobiju danas efikasne lekove.

Docent dr Marina Svetel, neurolog sa Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, za "Politiku" objašnjava da iako većina skeletnih mišića ima smanjenu aktivnost tokom spavanja, odavno je poznato da telo u toku noći ne miruje.

– Studije s početka prošlog veka procenjuju da svaki spavač u toku noći napravi 40 do 50 pokreta. Njihov broj u toku noći predstavlja individualnu crtu čoveka i obeležava spavanje osobe. Iako svi navedeni pokreti mogu postojati kod normalnih i zdravih ljudi, njihovo prisustvo može biti i deo bolesti nevoljnih pokreta. Tada se oni razlikuju od normalnih pokreta po trajanju, učestalosti i zahvaćenim mišićnim grupama. Jedan od takvih poremećaja je i sindrom nervoznih nogu – kaže doktorka Svetel.

Za sindrom nemirnih nogu je karakteristična neodoljiva potreba za kretanjem i pomeranjem nogu, koja je uobičajeno praćena ili uzrokovana neprijatnim senzacijama u nogama. Simptomi se pogoršavaju dok osoba miruje, sedi ili leži, a smanjuju se ili prestaju kad se osoba kreće. Simptomi se pogoršavaju uveče ili u toku noći.

Bolesnici, objašnjava dr Svetel, tegobe opisuju kao bockanje, osećaj pečenja, hladnoće, dubokog bola, "koka-kole u venama", "crva koji se kreću kroz krvne sudove", a kao značajne provocirajuće momente navode sedenje, ležanje, vožnju avionom, pozorište, večere i monotone poslove. Zanimljivo je da probleme ublažava mentalna aktivnost. Međutim, da bi u zdravstveni karton bila upisana dijagnoza sindroma nervoznih nogu, potreba za kretanjem i osećaj neprijatnosti u nogama moraju se javiti istovremeno.

Dr Marina Svetel, lekar na Odeljenju za nevoljne pokrete Instituta za neurologiju, objašnjava kako najveće probleme u svakodnevnom životu ovih osoba predstavljaju problemi sa spavanjem i to poremećaj uspavljivanja i održavanje sna. Čak 75 odsto ovih pacijenata svojim lekarima se žali da barem dva puta nedeljno imaju probleme sa spavanjem. Dve trećine obolelih kaže da im treba više od 30 minuta da zaspu, a u 10 odsto slučajeva period uspavljivanja traje i do dva sata. Oko 60 procenata se u toku noći bude tri ili više puta, tako da sve to utiče na kvalitet života.

Drugi značajan problem predstavlja depresija, koja se javlja kod četvrtine obolelih. Sve ovo umanjuje kvalitet života za koji trećina bolesnika tvrdi da je bitno izmenjen, slično kao kod bolesnika sa depresijom i dijabetičara.

Zanimljivo je da iako su mnoge evropske i američke studije ukazale da da pet, pa čak i do 10 procenata stanovništva ima simptome sindroma nemirnih nogu, zbog variranja težine bolesti tek trećina bolesnih traži pomoć lekara.

Bolest se može javiti u svim uzrastima, mada najviše pogađa osobe srednjeg i starijeg životnog doba. U većini epidemioloških studija ukazano je da žene oko dva puta češće obolevaju u odnosu na muškarce. Rizik od pojave ovog sindroma je veći kod starijih, gojaznih, kod osoba nižeg socijalnog statusa, nezaposlenih, kao i kod onih koji puše, konzumiraju alkohol, malo se kreću i nemaju naviku da se redovno bave nekom fizičkom aktivnošću, ali i kod dijabetičara, osoba koje boluju od visokog krvnog pritiska i koštano-mišićnih bolesti.

Razlog nastanka sindroma nemirnih nogu nije poznat. Studije pominju nasledni faktor: od 40 do 92 odsto osoba sa sindromom nemirnih nogu imaju rođake sa sličnim tegobama. Tvrdi se da srodnici prvog stepena imaju tri do pet puta veći rizik da imaju sličnu bolest.

Sindrom nemirnih nogu može da bude i simptom drugih bolesti kakve su anemija, nedostatak gvožđa, nizak nivo vitamina Be₁₂ ili folne kiseline i magnezijuma, trudnoća i reumatski artritis. Kod obolelih sa popuštanjem bubrega vrlo je visok procenat pacijenata koji se žale na ove tegobe – čak 83 odsto. Kod primene nekih lekova, ali i polineuropatija, bolesti kičmenog stuba, bolesti nevoljnih pokreta i psihoza, depresija i anksioznosti čest je i ovaj simptom.