Уместо јужне, северна обилазница

Крагујевац – Још пре него што је „Фијат“ званично преузео „Заставину“ фабрику аутомобила, у јесен 2008, знало се да велика фабрика, са капацитетом производње од 250.000 возила на годишњем нивоу (50.000 више од „Заставиног“ рекорда из 1989), не може нормално да функционише ако се не уради нова путна инфраструктура кроз Крагујевац. Уске саобраћајнице, грађене за број возила од пре двадесет година, више не одговарају нараслим потребама града са близу 200.000 становника и нису спремне приме све фабричке шлепере и појачан индустријски транспорт који је већ приметан. Иако су многи стручњаци упозоравали да би центар Крагујевца могао постати „уско грло“ кроз које је немогуће проћи, до данас је мало шта урађено на том пољу.

Јужна обилазница је „застала“ на самом почетку, код кружног тока на уласку у град из правца Баточине. Од 15 километара дугачког коридора, којим је транзитни саобраћај требало преусмерити ка периферији, за више од једне деценије урађен је само ускопрофилни мост преко Лепенице и још пар стотина метара до првих кућа у насељу Лекина бара, где се пут прекида.

Очекивало се да ће са доласком „Фијата“ радови на овој важној саобраћајници, која је као таква препозната у плановима пре више од тридесет година, поново бити покренути. То се, међутим, није десило, а према најновијим информацијама, од наставка градње јужне обилазнице, бар у скорије време, неће бити ништа. Уместо тога, градиће се северна обилазница, која је, такође, фигурирала као једно од решења у циљу спасавања града од саобраћајних гужви.

Од јужне обилазнице се одустало из више разлога, каже Мирјана Ћирић, помоћница директора крагујевачке Дирекције за урбанизам.

– Због километар и по дугачког тунела кроз Метино брдо и бројних клизишта на том терену, која би претходно морала да се санирају, јужна обилазница је много скупља од северне. Северна је нешто дужа, али једноставнија за градњу, па самим тим и јефтинија – објашњава наша саговорница, напомињући да се „Фијат“ сложио са променом плана, те да је са градом и државом постигао договор о наставку изградње северног коридора.

У зависности од трасе којом ће ићи, северна обилазница је за два до четири километара дужа, али на њеном путу не стоје препреке које са собом носи изградња јужног коридора. Према првим проценама, изградња северне обилазнице (17 или 19 километара) могла би да кошта око 40 милиона евра.

Да би се избегла компликована процедура усаглашавања са републичким плановима, надлежни у локалној управи прибегли су једном малом „трику“, па је северна обилазница, која је према првобитном плану требало да буде пут првог реда, означена као градска улица булеварског типа, са тротоарима, осветљењем и заштитним острвом између четири коловозне траке. И поред тога, држава би требало да остане главни финансијер овог важног пројекта.

– Тачно је да се северна обилазница целом својом дужином простире на територији града, али је изградња тог пута обавеза државе према „Фијату“, с обзиром на то да је реч о пројекту од значаја за целу земљу. Нова фабрика, једноставно, мора да има брзу и квалитетну комуникацију, пре свега са Коридором 10 – наглашава Ћирићева, уз напомену да је у том циљу важно завршити и пут ка Баточини.

Имајући у виду да се тај пут гради пуних девет година, а да је до сада, од укупно 25, у саобраћај пуштена само деоница кроз Крагујевац дугачка десет километара, јасно је да ни изградња северне обилазнице неће протећи у „брзом ритму“. Тим пре што надлежни у граду већ у старту најављују „фазну изградњу“, коју ће сасвим сигурно пратити већ уобичајени проблеми са експропријацијом земљишта. Градња Петровачке магистрале, као првог дела северне обилазнице, прекинута је управо из тог разлога, пре три године, када су власници парцела тражили да им се исплати много већа сума од оне коју им је наменила градска управа.