Бушова потрага за подршком

Амерички председник Џорџ Буш искористио је своју турнеју по Балкану да појача притисак на европске партнере да прихвате убрзано решавање статуса Косова, које је Русија осујетила на Самиту Г-8 у Немачкој. Отворену подршку Буша косовској независности у Тирани пре два дана чак и западни аналитичари тумаче као заузимање позиција пред сусрет са председником Русије Владимиром Путином заказан за 1. јул у Бушовој приватној викендици у Мејну. Неки, као британски публициста Тим Џуда, допуштају чак да оваква Бушова изјава, осим што представља појачан притисак, има и сасвим прозаичан разлог као што је "љубазност" према албанским домаћинима.

У исти контекст може да се смести и јучерашња Бушова изјава у Софији да "Србији треба понудити перспективу интеграције у НАТО и ЕУ како би прихватила губитак своје покрајине".

Међутим, осим што амерички председник тренутно нема подршку ЕУ за једнострано признавање косовске независности, он нема ни сигурну подршку америчке администрације, тврди Џуда, а преносе агенције.

Он сматра да је могућност да САД једнострано признају Косово, ако Русија блокира резолуцију у Савету безбедности УН, поделила америчку администрацију на две струје.

"Једна каже да би Албанце требало охрабрити да прогласе независност после чега би САД признале независно Косово, док друга струја сматра да би то проузроковало исувише много проблема и у региону, и у односима са европским савезницима Вашингтона", каже Џуда.

Овде можда треба подсетити да Бушу, баш као и Путину, следеће године истиче мандат, првом на крају, а другом на почетку наредне године. Међутим, за разлику од Путина који, према истраживањима, ужива невероватну популарност и има подршку више од 70 одсто Руса, Буш у финиш свог председниковања улази са све слабијим рејтингом.

Популарност америчког председника највише урушава управо његов спољнополитички ангажман.

Имиџ "великог силеџије" који је Америка последњих година стекла због своје улоге у свету и агресивне политике у проблемима какав је и косовски, "појео" је Бушову подршку до те мере да га чак и угледни "Њујорк тајмс" у својим текстовима не назива никако другачије него "шепавим пачетом", што је идиом који се у Америци користи за изабраног функционера који је изгубио подршку.

Још једна важна чињеница, на коју Тим Џуда скреће пажњу, када се говори о једностраном признавању косовске независности, јесте и улога Унмика.

"Ахтисаријев план је био да се на Косову успостави мисија ЕУ са канцеларијом за међународни надзор, која би по много чему подсећала на ону у Босни. Без резолуције УН, ништа од тога се неће десити," тврди Тим Џуда.

Излаз из "пат позиције" у којој се налазе присталице и противници косовске независности, како се све чешће чује, могао би да се нађе у доношењу компромисне резолуције, прихватљиве за Русију, самим тим и за ЕУ. Ради се, наиме, о резолуцији која би довела до замене снага Унмика снагама ЕУ, али не би аутоматски укинула резолуцију 1244, којом се потврђује суверенитет Србије и над територијом Косова. Таква резолуција би значила компромис и одлагање решења статуса за неко друго време.

Тај компромис може бити и нека нова резолуција која би, како каже директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода у изјави "Гласу Америке", могла да, ако не задовољи обе стране, отвори простор да се Русија уздржи. О томе ће, додаје он, на састанку у Мејну разговарати два председника.

– Закључак самита Г-8 у Немачкој говори о томе да се не иде на директан сукоб унутар Савета безбедности и да је дато време да се све стране, пре свега сталне чланице СБ, договоре и евентуално отвори простор и за неке могуће преговоре – каже Вејвода процењујући да Америка "неће ићи главом кроз зид".

И данашњи састанак Контакт групе у Паризу коме Русија не присуствује још је један покушај да се изнађе решење о коме би се, евентуално, говорило и у Мејну.

Иако је "велика петорка" у којој су САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија, подржала Ахтисаријев план, у њој ипак нема сагласности око једностраног проглашавања независности Косова.

Приштински "Зери" је пре неколико дана пренео изјаву неименованог дипломатског извора који тврди да "четири од пет чланица нису за једнострано признавање независности". И Пастрик Мура, шеф италијанске канцеларије у Приштини, чију изјаву је пренео приштински дневник «Коха диторе", упозорио је да је Косово једино питање око кога се Русија и западноевропске државе не слажу и да "уколико Москва искористи Косово као услов за друга питања, онда ће, док та питања дођу на Савет безбедности, статус Косова остати ′замрзнуто питање′". Овај италијански дипломата је истакао да "решење статуса Косова 90 одсто зависи од Русије".

Потврду неслагања у Контакт групи представља и изјава портпарола француског Министарства иностраних послова Денија Симона дата Танјугу, "да би консензус у Савету безбедности био у интересу свих страна".

Одговарајући на питање каква је реакција Француске на изјаву америчког председника у Тирани, Симоно је рекао да је, у Хајлигендаму, Саркози подсетио да је "независност Косова неизбежна на основу пројекта који је представио Марти Ахтисари" уз важне гаранције српској заједници. Портпарол Министарства је рекао да се Француска залаже за решење које би било плод сагласности свих чланица Савета безбедности УН и додао да је француски председник Никола Саркози "дао предност дијалогу и преговорима констатацијом да Косово не би ништа добило независношћу која би била оспоравана".

Да је Америка, упркос самоувереним изјавама Буша, врло свесна ове тешкоће, потврђено је и током његовог гостовања у Тирани. Буш је у изјави коју су готово сви домаћи медији пренели тек половично рекао да дипломатија покушава да "приволи Русију, Србију и Европску унију" да прихвате став Америке, а не само Русију и Србију, како је то пренето у српским медијима. Амерички председник је албанским домаћинима појаснио да Европску унију, која, како је рекао, већином прихвата Ахтисаријев план, мора још да убеђује и зато што Европљани траже начин да се то обави "глатко и лако". А то им, за сада, не дозвољава руско противљење.

А Русија, како је то Путин рекао током викенда у Санкт Петербургу, неће допустити да у СБ УН прође ниједан предлог резолуције на основу које би дошло до распарчавања Србије и до стварања независног Косова. Високи званичник Русије, кога је цитирао Ројтерс, још је додао да је Путин рекао да ће тако бити све док Србија не пристаје на независност Косова.

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

Коштуница: САД не могу да поклањају српске територије

Председник Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је јуче да је Србија "с правом огорчена" на америчку политику решавања питања Косова и Метохије, и да САД немају право да поклањају Албанцима српске територије.

"Право је Америке да сходно својим интересима подржава поједине државе и народе, али не тако што ће им поклањати нешто што није њено власништво. Америка мора да пронађе други начин за испољавање своје наклоности и љубави према Албанцима уместо што их дарује српским територијама", рекао је Коштуница новинарима.

Према речима премијера Коштунице, Америка је бомбардовањем Србије направила довољно велику грешку и за прошли и за овај век.

"Нова грешка у виду подршке једностраној независности Косова представљала би неправду и ново насилништво које српски народ не би заборавио. Србија зато очекује да се Америка придржава повеље УН и да не посеже за правним насиљем. Ако се Америка оглуши о међународно право, унапред треба да се зна да ће Србија одбацити и поништити сваки облик независности своје јужне покрајине", казао је Коштуница.

Премијер је истакао, за Србију никада неће постојати независно Косово, већ ће оно, напротив, увек бити и остати саставни и неотуђиви део Србије.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Србима из Љевоше потребна помоћ у храни

Пећ - Ранко Бакић, један од двадесетак српских повратника у косметско село Љевош код Пећи, рекао је јуче да се Срби у том селу суочавају са многобројним проблемима, али да је недостатак хране сада главни проблем.

Бакић је, апелујући да се помогне српским повратницима у том селу, рекао да је свака помоћ добродошла и нагласио да "нико од Срба повратника не ради, а да помоћ не долази скоро ни са једне стране". "Једино што помажу монаси из Дечана и италијански Кфор", рекао је Бакић и додао да инцидената у ове две године није било, али да повратници страхују, јер до њега увек може да дође, а поготово зато што су "наше куће буквално у шуми".

У Љевоши је, пре сукоба на Космету у 60 кућа живело око 200 Срба, док их сада, како каже мештанин Аранђел Ашанин бивши професор пећке гимназије, има око двадесетак.