Bušova potraga za podrškom

Američki predsednik Džordž Buš iskoristio je svoju turneju po Balkanu da pojača pritisak na evropske partnere da prihvate ubrzano rešavanje statusa Kosova, koje je Rusija osujetila na Samitu G-8 u Nemačkoj. Otvorenu podršku Buša kosovskoj nezavisnosti u Tirani pre dva dana čak i zapadni analitičari tumače kao zauzimanje pozicija pred susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom zakazan za 1. jul u Bušovoj privatnoj vikendici u Mejnu. Neki, kao britanski publicista Tim Džuda, dopuštaju čak da ovakva Bušova izjava, osim što predstavlja pojačan pritisak, ima i sasvim prozaičan razlog kao što je "ljubaznost" prema albanskim domaćinima.

U isti kontekst može da se smesti i jučerašnja Bušova izjava u Sofiji da "Srbiji treba ponuditi perspektivu integracije u NATO i EU kako bi prihvatila gubitak svoje pokrajine".

Međutim, osim što američki predsednik trenutno nema podršku EU za jednostrano priznavanje kosovske nezavisnosti, on nema ni sigurnu podršku američke administracije, tvrdi Džuda, a prenose agencije.

On smatra da je mogućnost da SAD jednostrano priznaju Kosovo, ako Rusija blokira rezoluciju u Savetu bezbednosti UN, podelila američku administraciju na dve struje.

"Jedna kaže da bi Albance trebalo ohrabriti da proglase nezavisnost posle čega bi SAD priznale nezavisno Kosovo, dok druga struja smatra da bi to prouzrokovalo isuviše mnogo problema i u regionu, i u odnosima sa evropskim saveznicima Vašingtona", kaže Džuda.

Ovde možda treba podsetiti da Bušu, baš kao i Putinu, sledeće godine ističe mandat, prvom na kraju, a drugom na početku naredne godine. Međutim, za razliku od Putina koji, prema istraživanjima, uživa neverovatnu popularnost i ima podršku više od 70 odsto Rusa, Buš u finiš svog predsednikovanja ulazi sa sve slabijim rejtingom.

Popularnost američkog predsednika najviše urušava upravo njegov spoljnopolitički angažman.

Imidž "velikog siledžije" koji je Amerika poslednjih godina stekla zbog svoje uloge u svetu i agresivne politike u problemima kakav je i kosovski, "pojeo" je Bušovu podršku do te mere da ga čak i ugledni "Njujork tajms" u svojim tekstovima ne naziva nikako drugačije nego "šepavim pačetom", što je idiom koji se u Americi koristi za izabranog funkcionera koji je izgubio podršku.

Još jedna važna činjenica, na koju Tim Džuda skreće pažnju, kada se govori o jednostranom priznavanju kosovske nezavisnosti, jeste i uloga Unmika.

"Ahtisarijev plan je bio da se na Kosovu uspostavi misija EU sa kancelarijom za međunarodni nadzor, koja bi po mnogo čemu podsećala na onu u Bosni. Bez rezolucije UN, ništa od toga se neće desiti," tvrdi Tim Džuda.

Izlaz iz "pat pozicije" u kojoj se nalaze pristalice i protivnici kosovske nezavisnosti, kako se sve češće čuje, mogao bi da se nađe u donošenju kompromisne rezolucije, prihvatljive za Rusiju, samim tim i za EU. Radi se, naime, o rezoluciji koja bi dovela do zamene snaga Unmika snagama EU, ali ne bi automatski ukinula rezoluciju 1244, kojom se potvrđuje suverenitet Srbije i nad teritorijom Kosova. Takva rezolucija bi značila kompromis i odlaganje rešenja statusa za neko drugo vreme.

Taj kompromis može biti i neka nova rezolucija koja bi, kako kaže direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda u izjavi "Glasu Amerike", mogla da, ako ne zadovolji obe strane, otvori prostor da se Rusija uzdrži. O tome će, dodaje on, na sastanku u Mejnu razgovarati dva predsednika.

– Zaključak samita G-8 u Nemačkoj govori o tome da se ne ide na direktan sukob unutar Saveta bezbednosti i da je dato vreme da se sve strane, pre svega stalne članice SB, dogovore i eventualno otvori prostor i za neke moguće pregovore – kaže Vejvoda procenjujući da Amerika "neće ići glavom kroz zid".

I današnji sastanak Kontakt grupe u Parizu kome Rusija ne prisustvuje još je jedan pokušaj da se iznađe rešenje o kome bi se, eventualno, govorilo i u Mejnu.

Iako je "velika petorka" u kojoj su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, podržala Ahtisarijev plan, u njoj ipak nema saglasnosti oko jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Prištinski "Zeri" je pre nekoliko dana preneo izjavu neimenovanog diplomatskog izvora koji tvrdi da "četiri od pet članica nisu za jednostrano priznavanje nezavisnosti". I Pastrik Mura, šef italijanske kancelarije u Prištini, čiju izjavu je preneo prištinski dnevnik «Koha ditore", upozorio je da je Kosovo jedino pitanje oko koga se Rusija i zapadnoevropske države ne slažu i da "ukoliko Moskva iskoristi Kosovo kao uslov za druga pitanja, onda će, dok ta pitanja dođu na Savet bezbednosti, status Kosova ostati ′zamrznuto pitanje′". Ovaj italijanski diplomata je istakao da "rešenje statusa Kosova 90 odsto zavisi od Rusije".

Potvrdu neslaganja u Kontakt grupi predstavlja i izjava portparola francuskog Ministarstva inostranih poslova Denija Simona data Tanjugu, "da bi konsenzus u Savetu bezbednosti bio u interesu svih strana".

Odgovarajući na pitanje kakva je reakcija Francuske na izjavu američkog predsednika u Tirani, Simono je rekao da je, u Hajligendamu, Sarkozi podsetio da je "nezavisnost Kosova neizbežna na osnovu projekta koji je predstavio Marti Ahtisari" uz važne garancije srpskoj zajednici. Portparol Ministarstva je rekao da se Francuska zalaže za rešenje koje bi bilo plod saglasnosti svih članica Saveta bezbednosti UN i dodao da je francuski predsednik Nikola Sarkozi "dao prednost dijalogu i pregovorima konstatacijom da Kosovo ne bi ništa dobilo nezavisnošću koja bi bila osporavana".

Da je Amerika, uprkos samouverenim izjavama Buša, vrlo svesna ove teškoće, potvrđeno je i tokom njegovog gostovanja u Tirani. Buš je u izjavi koju su gotovo svi domaći mediji preneli tek polovično rekao da diplomatija pokušava da "privoli Rusiju, Srbiju i Evropsku uniju" da prihvate stav Amerike, a ne samo Rusiju i Srbiju, kako je to preneto u srpskim medijima. Američki predsednik je albanskim domaćinima pojasnio da Evropsku uniju, koja, kako je rekao, većinom prihvata Ahtisarijev plan, mora još da ubeđuje i zato što Evropljani traže način da se to obavi "glatko i lako". A to im, za sada, ne dozvoljava rusko protivljenje.

A Rusija, kako je to Putin rekao tokom vikenda u Sankt Peterburgu, neće dopustiti da u SB UN prođe nijedan predlog rezolucije na osnovu koje bi došlo do rasparčavanja Srbije i do stvaranja nezavisnog Kosova. Visoki zvaničnik Rusije, koga je citirao Rojters, još je dodao da je Putin rekao da će tako biti sve dok Srbija ne pristaje na nezavisnost Kosova.

Dragana Matović

-----------------------------------------------------------

Koštunica: SAD ne mogu da poklanjaju srpske teritorije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da je Srbija "s pravom ogorčena" na američku politiku rešavanja pitanja Kosova i Metohije, i da SAD nemaju pravo da poklanjaju Albancima srpske teritorije.

"Pravo je Amerike da shodno svojim interesima podržava pojedine države i narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno vlasništvo. Amerika mora da pronađe drugi način za ispoljavanje svoje naklonosti i ljubavi prema Albancima umesto što ih daruje srpskim teritorijama", rekao je Koštunica novinarima.

Prema rečima premijera Koštunice, Amerika je bombardovanjem Srbije napravila dovoljno veliku grešku i za prošli i za ovaj vek.

"Nova greška u vidu podrške jednostranoj nezavisnosti Kosova predstavljala bi nepravdu i novo nasilništvo koje srpski narod ne bi zaboravio. Srbija zato očekuje da se Amerika pridržava povelje UN i da ne poseže za pravnim nasiljem. Ako se Amerika ogluši o međunarodno pravo, unapred treba da se zna da će Srbija odbaciti i poništiti svaki oblik nezavisnosti svoje južne pokrajine", kazao je Koštunica.

Premijer je istakao, za Srbiju nikada neće postojati nezavisno Kosovo, već će ono, naprotiv, uvek biti i ostati sastavni i neotuđivi deo Srbije.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Srbima iz Ljevoše potrebna pomoć u hrani

Peć - Ranko Bakić, jedan od dvadesetak srpskih povratnika u kosmetsko selo Ljevoš kod Peći, rekao je juče da se Srbi u tom selu suočavaju sa mnogobrojnim problemima, ali da je nedostatak hrane sada glavni problem.

Bakić je, apelujući da se pomogne srpskim povratnicima u tom selu, rekao da je svaka pomoć dobrodošla i naglasio da "niko od Srba povratnika ne radi, a da pomoć ne dolazi skoro ni sa jedne strane". "Jedino što pomažu monasi iz Dečana i italijanski Kfor", rekao je Bakić i dodao da incidenata u ove dve godine nije bilo, ali da povratnici strahuju, jer do njega uvek može da dođe, a pogotovo zato što su "naše kuće bukvalno u šumi".

U Ljevoši je, pre sukoba na Kosmetu u 60 kuća živelo oko 200 Srba, dok ih sada, kako kaže meštanin Aranđel Ašanin bivši profesor pećke gimnazije, ima oko dvadesetak.