Од Ђинђића до Вучића

Један од најближих сарадника Зорана Ђинђиђа, Горан Весић приметио је да је Александар Вучић реалполитичар који политику разуме на сличан начин као Ђинђић.

„Једина двојица политичара који су решавала косовски проблем уз све болне уступке су Ђинђић и Вучић – не говорим да су исти, говорим да на сличан начин разумеју политику а то је оно што је неопходно малој земљи као што је Србија”, оценио је Весић. На први поглед, прича о реформисаним или, можда боље, преображеним социјалистима и радикалима, који изненада схватају да би могли доста да науче од бившег непријатеља, делује као сценарио за патетични холивудски филм у коме правда победи, а негативци са ожиљцима на крају филма постану људи које морате волети. Неко са озбиљнијим смислом за иронију могао би да каже како се спој измећу Ђинђића или Вучића до сада догодио само у каријери „политичког консултанта” Горана Весића, који је члановима СНС-а држао стручна предавања из делокруга свог рада, ма како се тај рад звао. Али изнад те чудне мешавине ироније и политичког консалтинга, постоји сасвим озбиљне, чврсте везе између прве владе после Милошевића и прве владе после досовске политичке ере. И није реч само о Косову, Веберу или потреби да се промени свест обичних грађана.

Поређења између Ђинђића и Вучића ће, вероватно, изазвати јаке емоције код грађана који су искрено волели енергију или визију убијеног премијера, па свако поређење са лидерима који су дошли после њега доживљавају као неописиви скандал, јер је иза Зорана остала празнина која се не може попунити. Некако истовремено са одбраном Ђинђићевог наслеђа одвијао се сасвим другачији процес – то наслеђе годинама је служило као штит за читаву армију неталентованих политичара или талентованих транзицијских сецикеса, који су, сваки пут када их је неко прозвао или оптужио, дирљивим гласом причали колико их је Зоран волео и поштовао.

На другој страни политичке сцене, у редовима садашње владајуће коалиције не крију да тек схватају величину политичког наслеђа покојног премијера, а сам Дачић је написао да је прича о Ђинђићу прича о Србији, и признао да садашња влада увиђа колико је Зоран био у праву. „И данас, убеђен сам, он не би имао ништа против што баш ми, његови политички противници, радимо ово што радимо. Поздравио би што смо се срели, у будућности”, написао је Дачић за недељник НИН поводом 10 година од убиства српског премијера.

Велики заокрети нису нимало страни српској политичкој елити у којој су главни заговорници западног демократског капитализма у времену тешког комунизма данас прваци евроскептицизма, дочим су комунистички комесари почели да деле лиценце за европску политичку подобност. Нешто већи проблем је што се у политичкој елити стално догађају радикални заокрети, док их обични грађани само збуњено посматрају. И остају исти.