Кад старлете диктирају трендове

Техника сваким даном напредује и омогућава нам све већи комфор. Проблем је што сам живот није постао једноставнији. Баш напротив, сав тај технолошки напредак створио је више времена и доколице, што је једна од најопаснијих ствари која може да задеси модерног човека. Постао је много већи изазов васпитати дете у ери интернета, Фејсбука, Твитера и силних других социјалних профила, где је све доступно, а нажалост и многобројне непримерене информације. Тешко је чак и себе културолошки задржати у мору шареноликог садржаја који намећу медији.

Важност морала, квалитета образовања и понашања се не мења. Само се умањују шансе да се исте вредности достигну. Човек са својим разумом је исти онај човек који је живео у време Толстоја и хранио своју интелектуалну потребу књижевним часописима, идејама великих умова, како би и сам постајао свеснији и вреднији припадник друштвеног система. Негде успут су се пореметили циљеви, па самим тим и интересовања и људска делатност.

Како смо дошли до ријалити програма, врло је предвидива ствар, али где ћемо са њима да одемо, то је застрашујуће. Све се сервира, али не и интелигенција. Немамо емисију где ћемо, примера ради, на недељном нивоу да упознајемо главне црте, одлике и тежње епоха које су нам претходиле. Нека трају петнаест минута, као неко оптимално време пажње савременог човека. Али ће бар постојати. Чули бисмо неке информације које би нас навеле да размислимо како се неке од тих појава могу применити данас. Увидели бисмо још перспектива кроз које можемо да разумемо и обогатимо наше окружење. Не, на програму имамо више врстa ријалитија, што домаћег, што страног порекла. Они се баве најразличитијим „друштвено корисним“ сферама – свађама, тучама, мувањима, оговарањима и многим другим. Личности које учествују у истим, немају звања. Њихово „професионално“ обележје је измишљено популаризованом културом – старлете, старлетани, зечице и сл.

Човеку се сервира инстант мода, инстант оброк, инстант плаћање, а телевизија са ријалити програмом сервира инстант глупило. Иако милиони људи у целом свету прате глупе ствари, оне не постају због тога паметне, оне и даље остају глупе. Многи гледаоци ће рећи да је то само разбибрига. Та разбибрига није безопасна, она ставља наш живот на паузу за време свог трајања, а не доноси ништа племенито нашој свести. Зашто као разбибригу просто не узмемо одлазак у оближњи парк и посматрање природе? До парка треба прошетати, а телевизор нам је у дневној соби и најједноставније је да се ту одморимо. Све друго захтева више труда. Треба се сетити да управо тада и тај труд улажемо у себе. Ми ћемо бити резултат тог труда. Мислим да у том случају вреди све, колико год компликовано било. Вредније је затворити очи  и слушати сопствене мисли него знати да је бивши муж Гоце Тржан управо ушао на фарму, пете сезоне.