Kad starlete diktiraju trendove

Tehnika svakim danom napreduje i omogućava nam sve veći komfor. Problem je što sam život nije postao jednostavniji. Baš naprotiv, sav taj tehnološki napredak stvorio je više vremena i dokolice, što je jedna od najopasnijih stvari koja može da zadesi modernog čoveka. Postao je mnogo veći izazov vaspitati dete u eri interneta, Fejsbuka, Tvitera i silnih drugih socijalnih profila, gde je sve dostupno, a nažalost i mnogobrojne neprimerene informacije. Teško je čak i sebe kulturološki zadržati u moru šarenolikog sadržaja koji nameću mediji.

Važnost morala, kvaliteta obrazovanja i ponašanja se ne menja. Samo se umanjuju šanse da se iste vrednosti dostignu. Čovek sa svojim razumom je isti onaj čovek koji je živeo u vreme Tolstoja i hranio svoju intelektualnu potrebu književnim časopisima, idejama velikih umova, kako bi i sam postajao svesniji i vredniji pripadnik društvenog sistema. Negde usput su se poremetili ciljevi, pa samim tim i interesovanja i ljudska delatnost.

Kako smo došli do rijaliti programa, vrlo je predvidiva stvar, ali gde ćemo sa njima da odemo, to je zastrašujuće. Sve se servira, ali ne i inteligencija. Nemamo emisiju gde ćemo, primera radi, na nedeljnom nivou da upoznajemo glavne crte, odlike i težnje epoha koje su nam prethodile. Neka traju petnaest minuta, kao neko optimalno vreme pažnje savremenog čoveka. Ali će bar postojati. Čuli bismo neke informacije koje bi nas navele da razmislimo kako se neke od tih pojava mogu primeniti danas. Uvideli bismo još perspektiva kroz koje možemo da razumemo i obogatimo naše okruženje. Ne, na programu imamo više vrsta rijalitija, što domaćeg, što stranog porekla. Oni se bave najrazličitijim „društveno korisnim“ sferama – svađama, tučama, muvanjima, ogovaranjima i mnogim drugim. Ličnosti koje učestvuju u istim, nemaju zvanja. Njihovo „profesionalno“ obeležje je izmišljeno popularizovanom kulturom – starlete, starletani, zečice i sl.

Čoveku se servira instant moda, instant obrok, instant plaćanje, a televizija sa rijaliti programom servira instant glupilo. Iako milioni ljudi u celom svetu prate glupe stvari, one ne postaju zbog toga pametne, one i dalje ostaju glupe. Mnogi gledaoci će reći da je to samo razbibriga. Ta razbibriga nije bezopasna, ona stavlja naš život na pauzu za vreme svog trajanja, a ne donosi ništa plemenito našoj svesti. Zašto kao razbibrigu prosto ne uzmemo odlazak u obližnji park i posmatranje prirode? Do parka treba prošetati, a televizor nam je u dnevnoj sobi i najjednostavnije je da se tu odmorimo. Sve drugo zahteva više truda. Treba se setiti da upravo tada i taj trud ulažemo u sebe. Mi ćemo biti rezultat tog truda. Mislim da u tom slučaju vredi sve, koliko god komplikovano bilo. Vrednije je zatvoriti oči  i slušati sopstvene misli nego znati da je bivši muž Goce Tržan upravo ušao na farmu, pete sezone.