Како победити Кремљ

У серији изјава, одлука, споразума и несугласица којима су нас у протеклој недељи засипали извештачи са самита лидера земаља Г-8, помало по страни од свеопште вреве остала су размишљања о ономе што ће уследити када са главне политичке сцене оду руски председник Владимир Путин, његов амерички колега Џорџ Буш и британски премијер Тони Блер. А то време сасвим је близу. Блер одлази ускоро, Буш и Путин следећег пролећа...

"Пред нама је сложена етапа", признао је на маргинама самита и сам Путин. Русији већ у децембру предстоје парламентарни избори. Биће то прави увод и у председничко огледање заказано за март 2008. у којем актуелни шеф државе неће учествовати. "Ја нећу кршити Устав, а нећу то дозволити ни било коме другом",  потврдио је Путин новинарима, не пропустивши прилику да понови како неће дозволити никакво спољно уплитање у руски политички живот. "Победиће онај коме бирачи укажу највеће поверење, и имаћете посла са онаквом Русијом какву изаберу њени грађани", закључио је.

Нико неће у губитнике

Интересантно је да светски аналитичари више спекулишу о томе шта ће радити Путин када напусти Кремљ, него како ће у будућности функционисати држава која се налази у пуној политичкој и економској експанзији. Са друге стране, на домаћем терену, расправе о томе како се на изборима успешно носити са Кремљом и кога као такмаца супротставити миљеницима централе на Црвеном тргу –  вицепремијерима Сергеју Иванову и Дмитрију Медведјеву, или неком трећем... – све су учесталије. Опозиционе партије покушавају да нађу међусобни заједнички језик улазећи при томе и у сасвим невероватне комбинације попут оне коју је недавно изнела Ирина Хакамада, један од лидера Савеза десних снага, а која предвиђа безусловно окупљање свих припадника опозиције – комуниста, либерала, демократа, па чак и покрета са самих крајева политичке сцене – под заједничку заставу.

Негде уочи предизборне кампање 2004. Борис Немцов, такође један од лидера деснице, изјавио је: "Време је да се спремамо за изборе, али не ове који су пред нама, него за оне који ће доћи 2008". Изгледа да је његов апел политичким истомишљеницима отишао у ветар. Јер до данас, такозвана, демократска опозиција није руским бирачима представила ни једног конкретног кандидата. Ако је Ирина Хакамада те 2004. жртвована зарад пуке потребе да и демократе имају претендента за председнички трон, данас такве губитничке улоге тешко ко жели да се прихвати.

Међутим, за мегдан су зато спремни проверени фајтери Генадиј Зјуганов, лидер комуниста, Владимир Жириновски, предводник либерално-демократске партије и, евентуално, Григориј Јавлински, лидер "Јаблока". Сви остали у овој причи, мада су питању звучна имена, за сада, делују тек као статисти. Бивши премијер Михаил Касјанов, бивши гувернер Централне банке Русије Виктор Герашченко, бивши шаховски шампион Гари Каспаров... Много веће шансе немају ни књижевник и дисидент Владимир Буковски, ни председавајући Савета Федерације Сергеј Миронов. Сви они више делују као изнуђено решење и тешко да би могли да се носе и са Зјугановом и Жириновским а камоли са представником Кремља. Опрезност са којом наступају то најбоље потврђује.

Касно за обрачун

Вратимо се на тренутак самиту Г-8. На завршној конференцији за новинаре Владимира Путина међу окупљеним новинарима се изненада појавио млађи човек и почео да дели памфлете у којима се позива на "рушење диктатуре у Русији". Путин је реаговао муњевито, од момка је затражио један од памфлета, да би потом и њему и присутнима мирно одржао лекцију о прошлости, садашњости и будућности Русије и демократији уопште.

Да ли је већ сада касно за "обрачун опозиције са Кремљом"? Рекло би се да времена нема много, али још је мање ваљаних идеја. "Дух путинизма" изузетно је јак и, што је најважније, утемељен на резултатима. Питање је и колико је жеља да се тај дух мења заиста присутна. У том светлу би требало посматрати и свеприсутно "проналажење новог посла за Путина", како на светском тако и на домаћем плану. Свака промена са собом носи нову неизвесност, поготово промена на челу највеће државе на свету.

О томе је недавно говорио и Владимир Жириновски. По њему, садашњи први човек Кремља могао би преузети функцију генералног секретара Савета за безбедност РФ, изузетно значајног тела које се састаје свакога понедељка и на којем се, уз учешће највиших државних чиновника, разматрају актуелна питања унутрашње и спољне политике. Путин би у том случају, по Жириновском, деловао као нека врста "паралелног" шефа државе, наравно утицајнијег од оног "правог".