Ускоро и Бартер берза у Србији

Од првог октобра, како је планирано, почеће с радом прва Бертер берза у Србији, а потом за десетак дана, како нас уверава њен директор Радоје Божић, кренуће и први послови, од којих се очекује да побољшају размену добара и услуга између фирми, али без новца.

Систем бартера личи на нашу традиционалну трампу, али је, упозорава Божић, много више и шире од пуке размене добара између два партнера. Што је дужи ланац оних који су у том систему понуде и тражње робе и услуга то је систем бартера успешнији и делотворнији.

Суштина целог система, који развијени свет познаје као допуну уобичајеним трговинским и купопродајним односима, јесте у томе што се фирме заинтересоване за размену своје робе или услуге појављују с понудама на берзи и посредством ње налазе партнере спремне да уђу с њима у посао. Да мењају робу за робу или, као што је рецимо случај у грађевинарству, да учествују у заједничком подухвату, рецимо, градњи станова или пословног простора.

На питање, да ли на тој берзи могу да се појаве и фирме из сиве зоне и није ли то добар начин да се избегне плаћање пореза, Божић каже да су он и 30 реномираних фирми у Србији, које су у управљачком телу Берзе, преузели CYCLOS-ов софтвер, правила рада и процедуре светске асоцијације Бартер берзи – ИРТА.

Сваки потез на Берзи је под контролом и пошто је ослоњен на банкарски и порески систем, преко идентификације учесника, нико ко не ради „на бело” не може ни да приступи берзи и да на њој послује.

Та берза, истиче наш саговорник, није могла код нас да се покрене све док није устројен и уходан Централни регистар некретнина које су основ, обезбеђење (колатерал) за сваки посао који се започне на Берзи.

То, другим речима значи, да се за сваку трансакцију на Берзи мора гарантовати нечим што је уписано као имовина у централном регистру, али, колатерал могу бити и друга основна средства, хартије од вредности или утржива роба. У случају да нешто „крене по злу” да се партнери и сама Берза могу намирити.

Највећа предност берзи овог типа у односу на остале је што се на њима може, без новца, понудити све што има реалну вредност на овом свету – од хартија од вредности до робе и услуга у најширем смислу те речи. Довољно је на страну понуде у Берзи ставити, рецимо, резану грађу која може да се искористи у грађевинарству.

Посредством Берзе јављају се партнери који ће уместо новца за ту грађу платити квадратима будуће зграде, а док посао не буде окончан Берза власнику грађе одобрава бескаматни зајам да он заврши за себе неки посао. Плати, рецимо, трупце или зараде радницима. Услуга Берзе кошта учеснике од један до три одсто у зависности од вредности посла.

Примера је (види графику) веома много, а систем је у свету добро уходан и развијен. Божић износи податак америчког министарства трговине, који је објављен на немачкој мрежи (е), да је 2012. у САД посредством Бартера размењено робе у вредности девет трилиона долара. Према његовој процени у Србији би већ следеће године, када се Берза ухода, укупан промет могао бити бар три милијарде евра.

Да бартер није само „привилегија” великих и развијених земаља попут Америке, Божић наводи и веома похвалан пример турске бартер берзе која је за веома кратко време преузела чак 27 одсто укупне трговине те велике земље. Иначе, Турска је помогла и одржава босанскохерцеговачу берзу (www.bhbarter.ba) која спада међу боље у региону.

Добродошле компензације

Као добродошао пример за успешан и лаган рад на нашој Бартер берзи Божић износи пример ратара који се баве производњом житарица. Њима је довољно да преко Компензационог фонда Србије у Новом Саду, на основу своје робе, дођу до његових хартија од вредности и да се с њима појаве у Берзи.

Да их њој понуде у замену за гориво, семе, минерална ђубрива или пољопривредне машине… док би се један део по избору давао и у новцу или одобравањем кредита… И цела та пословна процедура не би смела да траје дуже од три месеца, а може се завршити и за пар дана или седмица, тврди Божић.