Америчка амбасада тражи купца

Американци би из комплекса у којем им се донедавно налазила амбасада, у београдским улицама Кнеза Милоша, Сарајевској и Војводе Миленка, требало да се иселе, према информацијама Министарства спољних послова, до краја месеца. Амбасада се пролетос сместила на Дедињу. За старо здање Стејт департмент, на који је тај посед уписан, тражи купца а почетна цена је једанаест милиона евра. Али, и нижа сума би, како је речено за „Политику”, могла бити прихваћена.

Продаја бивше зграде амбасаде, наравно, не може тећи тако што се објави оглас и чекају понуде, него агенти позивају оне за које верују да би их могли заинтересовати. Највише занимања до сада су показале интернационалне хотелске групације. Такозвани институционални инвеститори – назив који подразумева инвестиционе и пензионе фондове, банке и осигуравајућа друштва – из Кине, Уједињених Арапских Емирата и Азербеjџана, с којима се такође контактирало, још се нису изјаснили. Има и домаћих улагача које привлачи идеја да отворе свој бизнис на тој престижној локацији у центру главног града, у окружењу амбасада и државних установа, на површини од 17.600 квадратних метара, откривају у „Корсајду”, домаћем партнеру „Кушмана и Вејкфилда”, компаније за некретнине са седиштем у Њујорку, којој је Стејт департмент поверио продају.

Пословни простор је оно што урбанистички план генералне регулације, који би требало да буде усвојен до краја године, предвиђа за блок омеђен улицама у којима је бивше здање амбасаде и Улицом Милоша Поцерца. Та зона је, најављују у Урбанистичком заводу Београда, „одвојена” за мешовите градске центре, у каквима је могућа изградња комерцијалних и пословних објеката. Дозвољено ће бити да се зграде користе и за становање, али у њиховом приземљу такође морају бити пословне просторије. Максимална висина здања, према будућим регулама, износиће 26 метара, што обухвата приземље, шест спратова и поткровље, кажу у „Корсајду”. Сада комплекс амбасаде, наводе у тој кући за саветовање о улагањима, досеже петнаестак метара.

– Купац ће комплекс вероватно порушити како би подигао нешто подесније за нови садржај. Очекујемо и да план детаљне регулације, који би требало да ускоро „покрије” и ту локацију, буде флексибилан и отворен за усаглашавање с конкретним пројектом који ће донети купац – надају се у „Корсајду”.

Осим у регулациони план, радови на здању се морају уклопити и у правила Завода за заштиту споменика културе Београда. Тај објекат нема изузетну вредност због које би био заштићен. Али, део је историјске и архитектонске целине Стари Београд, па ужива такозвану претходну заштиту, као и све старе зграде у „кругу двојке”, наводе у Заводу. Уколико буде хтео да мења нешто на фасади или евентуално да руши здање, будући власник ће морати да поштујe услове Завода, чији је задатак да пази да се не направи нешто што би нарушило амбијенталну целину тог краја.

Без обзира на ограничења, и Дејан Рацић, консултант за некретнине, верује да ће купцу бити потребна, у најмању руку, озбиљна реконструкција унутрашњости зграде.

– Компаније траже пословни простор који је савремено уређен. У старијим зградама попут оних у бившој амбасади простор није ефикасно искоришћен, ни једноставан за организацију рада – додаје Рацић.

Судећи по наводима „Корсајда”, ипак, суштински се очекује да ће купац посед узети због плаца, а не да би добио зграде. Када је комплексу последњи пут процењена вредност и шта је та анализа показала, у тој компанији нису могли да одговоре. Једанаест милиона евра, колико тражи, Америка ће тешко добити, сматра неколико стручњака за некретнине с којима је „Политика” разговарала.

Србија ће можда такође морати да плаћа за комплекс у Кнеза Милоша. Нико од наследника предратних власника није поднео захтев за повраћајем неке од тих зграда, наводе у Агенцији за реституцију. Али, потомци породице Несторовић, којој је припадао централни објекат комплекса, спремају тужбу против Србије у којој ће захтевати обештећење. Колику своту ће тражити, још није извесно.

Ту зграду је тридесетих година прошлог века подигао Ђорђе Несторовић, који је био судија Касационог суда и бан Моравске бановине а именован је и за управника Београда – функција коју данас обавља градоначелник – у веома несрећном тренутку: у фебруару 1914. године, мало пре избијања Првог светског рата, у току којег је престоница окупирана. После Другог светског рата, 1949. године, његове кћерке Зора, Катарина и Јованка су здање у Кнеза Милоша, где је било уређено 28 станова за издавање, продале држави за 25 милиона динара, каже Миле Антић, председник Мреже за реституцију. На том месту се његови подаци и породична предаја Несторовића унеколико разилазе. Колико Антић зна, 18 милиона динара држава никада није исплатила, већ их је задржала на име хипотеке којом је здање наводно било оптерећено. Зорин унук Ненад Константиновић, адвокат и посланик Демократске странке, преноси приче старијих сродника да је та свота одузета од уговорне цене под изговором да је нужна за реновирање зграде и плаћање пореза по стопи од 30 одсто.

Од преосталих шест милиона, трима сестрама је исплаћено по 150.000 динара одмах, док је остатак требало да примају у месечним ратама од по 5.000 динара. Ту разлику, међутим, никада нису добиле, сем можда неких „мрвица”, каже Константиновић.

– Мојим бакама је предочено да нису народни непријатељи, па им се зграда не може одузети, али је свеједно морају уступити. Нико није процењивао вредност здања, већ је цена дата одока. Зграду више не можемо добити, али нам Закон о реституцији омогућава да затражимо одштету у висини разлике између тржишне цене и оне која је исплаћена. Како одредити тржишну вредност из 1949. године, искрено, нисам сигуран. Тужбу ћемо ускоро предати и придружиће јој се и остали потомци Несторовића – каже Константиновић и потврђује да је међу члановима породице унук једне од три некадашње власнице здања и Милан Ст. Протић, амбасадор Србије у Швајцарској и бивши амбасадор у САД.

Осим Несторовића, за посед који ће постати америчка амбасада је плацеве, њих укупно 13, „донирало” и још петнаестак власника. С њима је ФНРЈ закључила уговоре о размени, који су предвиђали да им у замену за парцеле у Кнеза Милоша, Сарајевској и Војводе Миленка буду додељене друге некретнине. Да ли су их заиста и добили, није познато, али у Мрежи за реституцију кажу да им се нико од наследника тих породица није пријавио.

--------------------------------------------------------------------------------

Америка платила посед мање од милион долара

Ако постигне и цену упола нижу од једанаест милиона евра, Стејт департмент неће тако лоше проћи. Јер, посед је 1950. године добио за 31 милион динара. На основу рачунице коју је „Политика” направила уз помоћ економисте Мирослава Здравковића, то је било, према доступним подацима о тадашњем реалном а не званичном курсу, око 90.000 долара. Кад се урачуна инфлација за последњих шездесетак година, данас би то било између 800 и 950 хиљада долара, напомиње Здравковић. Али, није познато колико су Американце коштали они делови комплекса које су касније изградили. Зато је тешко проценити колико „добри” ће изаћи из овог посла. Додуше, евентуални добитак ни приближно не покрива трошкове за подизање нове амбасаде јер она је стајала, како су медији извештавали, укупно 132 милиона долара.

---------------------------------------------------------------------------------

Баријере око комплекса падају до краја године

Све баријере које онемогућавају слободан пролаз око комплекса бивше амбасаде требало би да почну падати око 30. септембра. Према допису који је Министарство спољних послова упутило градском Секретаријату за саобраћај, до тада се очекује да буде завршено исељење, па амбасада намерава да онда спусти и запреку која преграђује Улицу војводе Миленка. До краја године ће уклоњене бити и остали стубови и жардињере у тој улици, Сарајевској и Кнеза Милоша.