Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поремећени породични односи доводе и до убиства

Поремећени породични односи доводе и до убиства

У две породичне трагедије у току минулог викенда убијена је једна жена, један мушкарац се убио, један покушао самоубиство, а три особе су тешко повређене.

У Земун пољу Ђорђе Ј. (35) у паркираном аутомобили убио је Данијелу Т. (25), жену са којом је око годину и по дана био у вези. Неколико дана пре трагедије Ђорђе Ј. је наводно напустио девојку, али јој је слао претеће поруке. Сат времена пре убиства довезао се пред кућу њене мајке и позвао Данијелу да дође у аутомобил, а после разговора испалио у њу смртоносни хитац. Након тога пуцао је себи у главу и с тешким повредама превезен у КБЦ „Земун”. Ђорђе Ј. је разведен и има двоје деце. Из претходног брака, двоје деце имала је и Данијела Т.

Ђорђе  је оперисан у КБЦ „Земун” и његово стање је и даље изузетно тешко.

Сат времена после ове трагедије, у Гробљанској улици у Земуну, Јаков Црњен (68) пуцао је у сина Данијела (37) и комшиницу Загорку Ахметовић (55), који су седели у дворишту, а потом ушао у кућу и два хица испалио у снају Весну (37). Према речима комшија, Јаков Црњен био је човек преке нарави, а са сином се свађао око имовине. Наводно, није му одговарао ни синовљев избор жене.

Повређени су смештени у КБЦ „Земун”.

– У најтежем стању је тридесетседмогодишњи Д. Ц. коме су повређени стомак, карлица и кичма. Он је оперисан а могуће је да буде подвргнут још једном хируршком захвату. Његова супруга је, такође због озледе стомака и карлице, оперисана, али је њено стање стабилно. Педесетпетогодишња З. А. није животно угрожена и има повреду натколенице – изјавио је дежурни лекар у КБЦ „Земун”, примаријус дрАндреј Грубор.

Према речима Зорана Мустеровића, клиничког психолога, на фатални исход,  какав се догодио у кући Црњена, највише утичу дугогодишњи поремећени односи у којима се понављало насиље.

– Такво насиље временом се обично појачава и има смртни исход. На појаву насиља у нашој средини утиче, осим структуре личности (склоност агресивном реаговању у конфликту), природе односа (актуелни и наталожени конфликти), и економска ситуација у породици. Најжешћи сукоби често се дешавају викендом када су породице или партнери дуже време заједно па се после дуготрајних свађа ситуација „разрешава” сукобом, па и убиством – објашњава Мустеровић и истиче да смо сведоци све чешћег насиља у породици.

– Често се догоди да насилник ни у једном другом односу, осим у партнерском, не испољава агресивност, па отуд и изненађење када се мирољубиве комшије претворе у партнере и родитеље који посежу за насиљем. На формирање насилника утичу различите околности (да ли у његовом одрастању било агресије у породици, међу вршњацима, да ли је доживео неку трауму, али и то какав став има према женама – каже Мустеровић.

Мало насилника има потребу да се мења и жељу за психотерапијском помоћи. 

–  Због тога понављају насиље, посебно ако не доживе казну. Има, нажалост, и оних на које не утиче ни казна – истакао је Мустеровић.

 ------------------------------------------------------------------------

Закон не кажњава прогонитеље

Од почетка године у Србији је у породичном насиљу смртно страдало 86 особа. Од тог броја 33 су жене. Највећи број убистава и самоубистава догоди се у пролеће и у јесен.

– Жртве насиља највише се у сигурну кућу јављају у марту и септембру. Тада су велике промене времена, што додатно утиче на психички лабилне особе, а код нас не постоји пракса да се у случају потребе потражи савет и помоћ лекара. То доводи до тога да насилници бес прво искаљују на другом, а потом на себи. И онда се због имовине или патолошке љубоморе неком одузме живот – каже Весна Станојевић, координатор у Сигурној кући.

Ни параграфи још увек не штите довољно жртве породичног насиља.

– Кривично дело прогањања још је прошле године требало буде дефинисано законом, а то се није десило. Тако да полиција једино може да легитимише онога ко некога прогања – каже Станојевићева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.