Орбан подлегао притисцима ЕУ

Пета измена Устава Мађарске изгласана је прексиноћ касно у парламенту, тако да су уклоњена сва спорна решења из претходне уставне промене која је наишла на жестоке критике Европске комисије, САД, али и међународних организација за заштиту људских права. Под притиском, пре свега, Брисела који је Будимпешту оптужио да претходним уставним решењима гуши независност судства и слаби демократију у земљи, влада премијера Виктора Орбана је пред посланике изнела нове уставне амандмане којима су уклоњене све ставке спорне за Европску комисију.

Убедљивом већином (260 за, 41 против и 35 уздржаних), мађарски посланици су усвојили промене устава којим се, између осталог, уклања претходно ограничење да политичке странке могу у кампањи да се рекламирају само у државним медијима. Како преносе мађарски медији, према усвојеним амандманима, политичким партијама се сада дозвољава да предизборну кампању воде и у државним и приватним медијима, али је и даље остала спорна одредба да партијске рекламе морају бити објављене бесплатно.

Новим амандманима је, како преноси Ројтерс, уклоњена и уставна одредба која омогућава влади да уведе нове порезе у случају „ненаданих новчаних обавеза”, то јест ако је Мађарска од неког међународног суда кажњена да плати новчану казну. Ову одредбу уведену у претходној уставној реформи, посебно је критиковала Европска комисија, која је Будимпешти запретила да ће предузети законске кораке због уставних решења која нису била у складу са европским вредностима.

Међутим, нове промене су дале Националном судском савету надлежност да надгледа управљање судовима, али председник тог савета више неће имати право да судске процесе пребацује из једног у други суд.

Орбанова партија Фидес је раније одбацила критике да су уставна решења била недемократска, али је обећала пуну сарадњу са Бриселом. Иако је очигледно да је Орбан подлегао притисцима ЕУ, мађарска влада је навела да нове уставне амандмане предаје парламенту како „извесне уставне одредбе не би биле убудуће изговор за даље нападе против Мађарске и успориле њено даље напредовање”.

Прексиноћња уставна реформа дала је Националној банци Мађарске и улогу главног регулатора финансијског тржишта, што је западне инвеститоре одмах узбунило јер се плаше Орбанових реформи у области економије и финансија, а мађарски гувернер Ђерђ Матолши је Орбанов блиски сарадник и некадашњи министар економије.

Мађарски премијер је минулих месеци у својој економској политици ишао директно супротно концепту који пропагира „тројка” међународних кредитора (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд). Штавише, захваљујући приливу страних инвестиција из Азије, успео је да превремено отплати мађарски кредит код ММФ-а и да раскине било какав финансијски аранжман са овом институцијом.

Осим тога, опорезовао је и банке, најављујући им да ће морати да преговарају са владом како би кредити грађана и фирми, индексирани у еврима, доларима и јенима били преиначени у кредите индексиране у мађарским форинтама.

На јучерашњој конференцији почасних конзула у Будимпешти, Орбан је изјавио да Мађарска 2013. и 2014. године може да поврати статус водеће земље у региону, истичући да би овогодишњи привредни раст могао да превазиђе „конзервативне процене од 0,5 одсто”, а да ће влада буџет за наредну годину пројектовати са очекиваним растом од два одсто бруто друштвеног производа. Он је додао да се конкурентна економија у будућности не може градити на либералним основама.

„Због тога мађарски устав ствара равнотежу између интереса појединаца и интереса заједнице”, рекао је Орбан, чије најаве највише брину стране инвеститоре у мађарски банкарски сектор, јер премијер инсистира да мађарске банке морају да буду већински у рукама Мађара.

Иако Орбан истиче да Мађарска у догледно време неће ући у еврозону и да је Будимпешта „еврореалиста”, што укључује „признање да ЕУ сада не успева да се суочи са изазовима, као и да губи своју конкурентну предност”, стране инвеститоре више брине високи порез који банке морају да плаћају у Мађарској.

„У мађарском новом систему дељења јавног терета, банке ће наставити да плаћају банкарски порез по стопи која је виша од европског просека”, рекао је јуче Орбан, при томе признајући да Мађарска мора да призна да постоје границе у опорезивању банака.

Упркос повиновању појединим захтевима Брисела, Орбан не одустаје од својих економско-финансијских мера, што му очигледно доноси и подршку бирача пред парламентарне изборе који ће се у Мађарској одржати у првој половини наредне године. Према најновијим резултатима испитивања јавног мњења, објављеним прошлог месеца, владајућа партија Фидес има велику предност испред опозиционих социјалиста. Додуше, скоро половина од око осам милиона гласача је још неопредељена.