Успорена гиљотина прописа

Као једну од важних мера министар привреде Саша Радуловић навео је радикалну „гиљотину прописа”, која би требало да растерети привреду од сувишних трошкова и непотребних административних процедура. Процењено је да би спровођење  340 препорука за укидање или измене појединих прописа могло да донесе уштеде од око 183 милиона евра годишње. Иако је планирано да свеобухватна реформа прописа буде окончана средином 2010, то се није догодило, у највећој мери због неажурности администрације.

Иако је тадашњи министар Млађан Динкић говорио да „гиљотина прописа” неће бити једноставан задатак, указујући на то да ће стављање ван снаге неких препорука наићи на велики отпор код чиновника, ипак је спроведено 212 препорука, које су донеле уштеде од 128,5 милиона евра. Тренутно је у процедури још 26, са очекиваном уштедом од 18,4 милиона евра.

Мира Прокопијевић, директорка владине Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа (која је овај посао преузела од некадашње Јединице за свеобухватну реформу прописа), каже да су у процесу мерења административних оптерећења имали политичку подршку на највишем нивоу власти. Постојао је консензус на нивоу владе да ова реформа треба да се спроведе и да примена треба да се убрза што је више могуће. Прецизирани су и рокови за спровођење препорука.

– Сама примена искључиво је зависила од регулаторних тела надлежних за спровођење тих препорука. Противљење неких сегмената бирократске структуре у влади довело је до успоравања и одлагања пуне примене препорука Свеобухватне реформе прописа (СРП). Нека министарства и друга регулаторна тела која је требало да спроведу усвојене препоруке нису схватила озбиљност и хитност овог процеса – истиче Прокопијевићева.

Она такође напомиње да су рокови за примену одређених препорука преамбициозно постављени, јер је код појединих препорука претходно било потребно спровести низ активности, тако да задати рокови због објективних околности нису могли да буду испоштовани.

Осим тога, каже наша саговорница, измена појединих прописа, у складу са препорукама, није била усклађена са планом законодавне активности појединих регулаторних тела. Нису била спремна да мењају прописе на основу усвојених препорука, јер су до краја године планирали њихове знатно веће измене и допуне.

– То је био случај са свим системским законима између осталих и са Законом о раду, где реформа најспорије напредује. Са друге пак стране, поједина регулаторна тела су уз измену прописа у складу са препорукама СРП-а, искористила прилику да изврше и друге измене тих прописа, што је знатно успорило спровођење тих препорука – објашњава Мира Прокопијевић.

Она наглашава да је највише препорука било у економији и финансијама, па су, логично, та министарства била и најактивнија. Осим тога, активна су била и министарства задужена за трговину, здравље, инфраструктуру. Са друге стране, препоруке које још нису спроведене односе се на упрошћавање пореских процедура, прописе о раду, инспекције, лиценцирање и грађевинске дозволе.

– Свеобухватна реформа прописа, пре свега, била је усмерена на укидање непотребних административних процедура, смањење трошкова и укупног регулаторног ризика и повећање конкурентности српске привреде, а мање на број закона који треба да буде укинути – објашњава Прокопијевићева.

Највеће уштеде донели су укидање свакодневног предавања пазара у износу од 68,1 милион евра годишње и продужење трајања путних налога са седам дана на месец дана од дана издавања, које годишње носи 22,6 милиона евра. Док успостављање једношалтерског система за пријаву и одјаву запослених на социјално осигурање штеди привреди око 13 милиона евра.

Наша саговорница указује и на то да се у случају већине проблема које препоруке СРП-а настоје да реше, као предлог за њихово решење упућују на успостављање електронске управе.