Чекајући пензије из дежеле

Да су се српски пензионери који су своје принадлежности до распада велике Југославије зарадили у Словенији случајно преселили у Аргентину – ових дана би напокон могли да подигну своје пензије. Министар спољних послова Словеније Димитрије Рупел, наиме, потписао је недавно у Буенос Ајресу споразум о социјалном осигурању са Аргентином и тако  омогућио да пензије несметано стижу и у дежелу и у Аргентину.
Међутим, да ли ће и када словеначка страна коначно сести за преговарачки сто и са представницима српског министарства рада и пензијског фонда – још је неизвесно.

Радоје Савићевић, руководилац Групе за међународне споразуме у Министарству рада, истиче да ће се одмах након што се ресорно министарство конституише озбиљно кренути у преговарање са словеначким пензијским фондом, јер више нема шта да се чека. Изгубљено је 16 година. Словенија је, у међувремену, потписала споразум о социјалном осигурању са свим бившим југословенским републикама осим са Србијом.

Ни вишегодишњи изговор словеначког пензијског фонда да споразум са Србијом не може да се реши пре што се потпише са БиХ, такође, више "не пије воду" јер је дежела и овај споразум верификовала.

Савићевић подсећа да је последњи контакт између словеначких и српских представника био почетком маја. Тада је тамошњи пензијски фонд поново упутио српском министарству рада допис са захтевом да му се доставе додатни подаци о оштећеним српским пензионерима, како би те две државе поново размениле бројчано стање својих оштећених пензионера. Словеначки фонд је уредно доставио своје папире.

Српска страна је одмах одговорила на захтев, али од тада није стигао никакав одговор, каже Савићевић, додајући да више нема времена за губљење и да се овај проблем коначно мора решити.

Овдашњем министарству рада највише смета тврдња словеначке стране да су за неисплаћивање принадлежности за више од 10.000 српских пензионера криви управо српски фонд и ресорно министарство, јер се наводно нису много интересовали за решавање овог питања. Одбацујући такве оптужбе, надлежни у Србији подсећају да је у ствари Словенија та која је последње четири године упорно одбијала да седне за преговарачки сто. Највећа грешка српске стране, како кажу, била је у томе што је веровала у могућност постизања договора дијалогом, који, међутим, није могао да се оствари зато што словеначки званичници нису желели ни да се сусретну са преговарачима из Србије – не појављујући се у заказано време на састанцима.

Министарство рада је пре четири месеца послало званичан допис ресорном министарству Словеније у коме је затражено да се после потписивања споразума о социјалном осигурању са БиХ коначно то питање реши и за српске пензионере. Међутим, ни на овај захтев није стигао никакав одговор.

Српско министарство је у више наврата покретало ово питање и посредством амбасаде у Љубљани, али и највиших државних званичника. Словенци су, међутим, све те иницијативе игнорисали, наводећи као разлог да би исплата ових пензија била велики удар на њихов буџет, да нису у могућности да измире ове финансијске обавезе јер би то могло да им угрози улазак у еврозону.

Јасно је да Словенији, истичу у ресорном министарству, одговара да овакво стање што више продужи. Ни њихови пензионери, наиме, ништа не губе. Напротив, они су на добитку. Јер, сви који су радили у српским фирмама – сада добијају по неколико пута веће пензије него да им чек стиже из Србије.

Потписивањем споразума са Србијом износ на словеначком чеку би био сигурно мањи. Зато, међутим, испашта више десетина хиљада српских пензионера који су радили у Словенији и читав радни век уплаћивали доприносе у словеначки фонд. Износ на њиховом чеку је четири-пет пута мањи него да примају словеначке пензије које им по закону припадају. Просечна српска пензија је, уосталом, око 120 а најнижа словеначка 500 евра.