Čekajući penzije iz dežele

Da su se srpski penzioneri koji su svoje prinadležnosti do raspada velike Jugoslavije zaradili u Sloveniji slučajno preselili u Argentinu – ovih dana bi napokon mogli da podignu svoje penzije. Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrije Rupel, naime, potpisao je nedavno u Buenos Ajresu sporazum o socijalnom osiguranju sa Argentinom i tako  omogućio da penzije nesmetano stižu i u deželu i u Argentinu.
Međutim, da li će i kada slovenačka strana konačno sesti za pregovarački sto i sa predstavnicima srpskog ministarstva rada i penzijskog fonda – još je neizvesno.

Radoje Savićević, rukovodilac Grupe za međunarodne sporazume u Ministarstvu rada, ističe da će se odmah nakon što se resorno ministarstvo konstituiše ozbiljno krenuti u pregovaranje sa slovenačkim penzijskim fondom, jer više nema šta da se čeka. Izgubljeno je 16 godina. Slovenija je, u međuvremenu, potpisala sporazum o socijalnom osiguranju sa svim bivšim jugoslovenskim republikama osim sa Srbijom.

Ni višegodišnji izgovor slovenačkog penzijskog fonda da sporazum sa Srbijom ne može da se reši pre što se potpiše sa BiH, takođe, više "ne pije vodu" jer je dežela i ovaj sporazum verifikovala.

Savićević podseća da je poslednji kontakt između slovenačkih i srpskih predstavnika bio početkom maja. Tada je tamošnji penzijski fond ponovo uputio srpskom ministarstvu rada dopis sa zahtevom da mu se dostave dodatni podaci o oštećenim srpskim penzionerima, kako bi te dve države ponovo razmenile brojčano stanje svojih oštećenih penzionera. Slovenački fond je uredno dostavio svoje papire.

Srpska strana je odmah odgovorila na zahtev, ali od tada nije stigao nikakav odgovor, kaže Savićević, dodajući da više nema vremena za gubljenje i da se ovaj problem konačno mora rešiti.

Ovdašnjem ministarstvu rada najviše smeta tvrdnja slovenačke strane da su za neisplaćivanje prinadležnosti za više od 10.000 srpskih penzionera krivi upravo srpski fond i resorno ministarstvo, jer se navodno nisu mnogo interesovali za rešavanje ovog pitanja. Odbacujući takve optužbe, nadležni u Srbiji podsećaju da je u stvari Slovenija ta koja je poslednje četiri godine uporno odbijala da sedne za pregovarački sto. Najveća greška srpske strane, kako kažu, bila je u tome što je verovala u mogućnost postizanja dogovora dijalogom, koji, međutim, nije mogao da se ostvari zato što slovenački zvaničnici nisu želeli ni da se susretnu sa pregovaračima iz Srbije – ne pojavljujući se u zakazano vreme na sastancima.

Ministarstvo rada je pre četiri meseca poslalo zvaničan dopis resornom ministarstvu Slovenije u kome je zatraženo da se posle potpisivanja sporazuma o socijalnom osiguranju sa BiH konačno to pitanje reši i za srpske penzionere. Međutim, ni na ovaj zahtev nije stigao nikakav odgovor.

Srpsko ministarstvo je u više navrata pokretalo ovo pitanje i posredstvom ambasade u Ljubljani, ali i najviših državnih zvaničnika. Slovenci su, međutim, sve te inicijative ignorisali, navodeći kao razlog da bi isplata ovih penzija bila veliki udar na njihov budžet, da nisu u mogućnosti da izmire ove finansijske obaveze jer bi to moglo da im ugrozi ulazak u evrozonu.

Jasno je da Sloveniji, ističu u resornom ministarstvu, odgovara da ovakvo stanje što više produži. Ni njihovi penzioneri, naime, ništa ne gube. Naprotiv, oni su na dobitku. Jer, svi koji su radili u srpskim firmama – sada dobijaju po nekoliko puta veće penzije nego da im ček stiže iz Srbije.

Potpisivanjem sporazuma sa Srbijom iznos na slovenačkom čeku bi bio sigurno manji. Zato, međutim, ispašta više desetina hiljada srpskih penzionera koji su radili u Sloveniji i čitav radni vek uplaćivali doprinose u slovenački fond. Iznos na njihovom čeku je četiri-pet puta manji nego da primaju slovenačke penzije koje im po zakonu pripadaju. Prosečna srpska penzija je, uostalom, oko 120 a najniža slovenačka 500 evra.