Ангела Меркел лако до трећег мандата

Берлин – Немачки конзервативци обезбедили су трећи четворогодишњи мандат канцеларки Ангели Меркел и могли би да први пут од 1957. остваре историјску апсолутну већину у Бундестагу, кажу први прелиминарни резултати које је објавила телевизија АРД.

Конзервативни блок Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) је на основу тих резултата добио 42,1 одсто гласова, што је најбољи резултат од 1990. и значајно више од 33,8 освојених на последњим изборима.

Укупан број гласова опозиције цени се на 41,6 одсто.

„Ово је супер резултат”, изјавила је Меркелова синоћ пред одушевљеним присталицама у Берлину. Заједнички ћемо у наредне четири године учинити све што можемо да то буду успешне године за Немачку.”

Победа Меркеловој (59) омогућава да после Конрада Аденауера и Хелмута Кола постане тек трећи канцелар у послератној историји Немачке са три премијерска мандата.

Меркелова, међутим, није наговестила шта намерава даље, имајући у виду изборни неуспех свог досадашњег коалиционог партнера у влади, Слободних демократа (ФДП), који би могао да је примора на Велику коалицију са ривалским социјалдемократама (СПД) с којима је владала током свог првог мандата 2005–09.

Социјалдемократе Пера Штајнбрика су на другом месту са око 26 одсто гласова. Како наводи Дојче веле, Зелени су освојили осам, а странка Левице 8,5 одсто гласова.

Апсолутну победу демохришћанима могао би да обезбеди неуспех ФДП да пређу цензус, као и неуспех антиевропске странке Алтернатива за Немачку (АфД) да уђе у Бундестаг.

По првим резултатима, које је АРД дао одмах по затварању бирачких места у 18 сати, ФДП је освојио 4,7 одсто гласова, испод неопходних пет процената. „Ово је наш најтежи тренутак”, изјавио је функционер ФДП Кристијан Линднер.

Изборни неуспех ФДП-а досадашњег шефа дипломатије Гвида Вестервелеа, који је на изборима 2009. остварио чак 14,6 одсто подршке, појачава могућност да ће Меркелова партнере за нову владу морати да тражи у Великој коалицији са СПД-ом.

Очекивања Велике коалиције потврдили су и читаоци тиражног таблоида „Билд”. Чак 70 одсто испитаних изјаснило се јуче за ову опцију.

„Лопта је на терену фрау Маркелове, она себи мора да пронађе већину”, изјавио је синоћ Штајнбрик (66),који је у време Велике коалиције био министар финансија.

СПД је после експеримента са ЦДУ-ЦСУ значајно изгубио подршку бирача, али би сада могао да тражи да наплати ту цену захтевом да добије неколико важних министарстава, укључујући Министарство финансија, и прихватање неких делова његове платформе, као што су гарантоване минималне зараде и увођење виших пореза богатима.

Штајнбрик је раније искључио могућност коалиције с Левицом, странком која је наследник некадашњих источнонемачких комуниста, али се ослања на доминацију СПД у Бундесрату, горњем дому парламента.

Антиевропска Алтернатива за Немачку, која тражи излазак Немачке из зоне евра, повратак на марку и оштрију политику према имигрантима, такође је на самој ивици цензуса са освојених 4,9 одсто гласова.

Ова странка основана је пре само седам месеци и рачуна на страх бирача од цене коју Немачка плаћа за опоравак чланица еврозоне погођених дужничком кризом. Али, ниједан од два велика политичка блока не жели АфД у коалицији.

Рачуница немачког изборног система је, очито, веома сложена, па тако изборни резултат може да услови дуге и напорне постизборне коалиционе преговоре око формирања нове владе и спекулације о томе ко на коју страну треба, може и хоће да „претрчи”, кога би било пожељно, а кога опасно примити у свој табор, да ли велики треба да се договоре, коментарише Танјуг из Белина.

Аналитичари оцењују да поновни избор Меркелове потврђује већинску подршку немачких бирача, који подржавају њен начин управљања дужничком кризом еврозоне која је избила 2009. Она је одбраном интереса Немачке током европске кризе обезбедила да јој рејтинг личне популарности пређе 60 процената.

„Гласао сам за ЦДУ јер су они озбиљна странка и зато што су у последњих осам година заиста покренули земљу напред”, рекао је Ројтерсу полицајац Јохен Андерс (58) после гласања у Белину.

На изборима за 18. сазив Бундестага учествовале су 34 партије са укупно 4.451 кандидатом. Право гласа имало је близу 62 милиона бирача, а према првим резултатима одзив је у 14 сати био више од 41 одсто.

Без обзира на састав будуће коалиционе владе, победа такође значи да не треба очекивати било какве значајне промене курса европске политике Берлина.

Меркелова ће се у новом мандату суочити са озбиљним изазовима, подсећа Ројтерс. Од одбране њеног заокрета од нуклеарне енергије ка обновљивим изворима, демографске кризе и јасног дефинисања визије Европе за времена после садашње акутне кризе.

„Политика” и агенције