Angela Merkel lako do trećeg mandata

Berlin – Nemački konzervativci obezbedili su treći četvorogodišnji mandat kancelarki Angeli Merkel i mogli bi da prvi put od 1957. ostvare istorijsku apsolutnu većinu u Bundestagu, kažu prvi preliminarni rezultati koje je objavila televizija ARD.

Konzervativni blok Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) je na osnovu tih rezultata dobio 42,1 odsto glasova, što je najbolji rezultat od 1990. i značajno više od 33,8 osvojenih na poslednjim izborima.

Ukupan broj glasova opozicije ceni se na 41,6 odsto.

„Ovo je super rezultat”, izjavila je Merkelova sinoć pred oduševljenim pristalicama u Berlinu. Zajednički ćemo u naredne četiri godine učiniti sve što možemo da to budu uspešne godine za Nemačku.”

Pobeda Merkelovoj (59) omogućava da posle Konrada Adenauera i Helmuta Kola postane tek treći kancelar u posleratnoj istoriji Nemačke sa tri premijerska mandata.

Merkelova, međutim, nije nagovestila šta namerava dalje, imajući u vidu izborni neuspeh svog dosadašnjeg koalicionog partnera u vladi, Slobodnih demokrata (FDP), koji bi mogao da je primora na Veliku koaliciju sa rivalskim socijaldemokratama (SPD) s kojima je vladala tokom svog prvog mandata 2005–09.

Socijaldemokrate Pera Štajnbrika su na drugom mestu sa oko 26 odsto glasova. Kako navodi Dojče vele, Zeleni su osvojili osam, a stranka Levice 8,5 odsto glasova.

Apsolutnu pobedu demohrišćanima mogao bi da obezbedi neuspeh FDP da pređu cenzus, kao i neuspeh antievropske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) da uđe u Bundestag.

Po prvim rezultatima, koje je ARD dao odmah po zatvaranju biračkih mesta u 18 sati, FDP je osvojio 4,7 odsto glasova, ispod neophodnih pet procenata. „Ovo je naš najteži trenutak”, izjavio je funkcioner FDP Kristijan Lindner.

Izborni neuspeh FDP-a dosadašnjeg šefa diplomatije Gvida Vestervelea, koji je na izborima 2009. ostvario čak 14,6 odsto podrške, pojačava mogućnost da će Merkelova partnere za novu vladu morati da traži u Velikoj koaliciji sa SPD-om.

Očekivanja Velike koalicije potvrdili su i čitaoci tiražnog tabloida „Bild”. Čak 70 odsto ispitanih izjasnilo se juče za ovu opciju.

„Lopta je na terenu frau Markelove, ona sebi mora da pronađe većinu”, izjavio je sinoć Štajnbrik (66),koji je u vreme Velike koalicije bio ministar finansija.

SPD je posle eksperimenta sa CDU-CSU značajno izgubio podršku birača, ali bi sada mogao da traži da naplati tu cenu zahtevom da dobije nekoliko važnih ministarstava, uključujući Ministarstvo finansija, i prihvatanje nekih delova njegove platforme, kao što su garantovane minimalne zarade i uvođenje viših poreza bogatima.

Štajnbrik je ranije isključio mogućnost koalicije s Levicom, strankom koja je naslednik nekadašnjih istočnonemačkih komunista, ali se oslanja na dominaciju SPD u Bundesratu, gornjem domu parlamenta.

Antievropska Alternativa za Nemačku, koja traži izlazak Nemačke iz zone evra, povratak na marku i oštriju politiku prema imigrantima, takođe je na samoj ivici cenzusa sa osvojenih 4,9 odsto glasova.

Ova stranka osnovana je pre samo sedam meseci i računa na strah birača od cene koju Nemačka plaća za oporavak članica evrozone pogođenih dužničkom krizom. Ali, nijedan od dva velika politička bloka ne želi AfD u koaliciji.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može da uslovi duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i spekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da „pretrči”, koga bi bilo poželjno, a koga opasno primiti u svoj tabor, da li veliki treba da se dogovore, komentariše Tanjug iz Belina.

Analitičari ocenjuju da ponovni izbor Merkelove potvrđuje većinsku podršku nemačkih birača, koji podržavaju njen način upravljanja dužničkom krizom evrozone koja je izbila 2009. Ona je odbranom interesa Nemačke tokom evropske krize obezbedila da joj rejting lične popularnosti pređe 60 procenata.

„Glasao sam za CDU jer su oni ozbiljna stranka i zato što su u poslednjih osam godina zaista pokrenuli zemlju napred”, rekao je Rojtersu policajac Johen Anders (58) posle glasanja u Belinu.

Na izborima za 18. saziv Bundestaga učestvovale su 34 partije sa ukupno 4.451 kandidatom. Pravo glasa imalo je blizu 62 miliona birača, a prema prvim rezultatima odziv je u 14 sati bio više od 41 odsto.

Bez obzira na sastav buduće koalicione vlade, pobeda takođe znači da ne treba očekivati bilo kakve značajne promene kursa evropske politike Berlina.

Merkelova će se u novom mandatu suočiti sa ozbiljnim izazovima, podseća Rojters. Od odbrane njenog zaokreta od nuklearne energije ka obnovljivim izvorima, demografske krize i jasnog definisanja vizije Evrope za vremena posle sadašnje akutne krize.

„Politika” i agencije