Влада често не поштује своје прописе

Иако и најдемократскије државе, имају део тајне политике, нарочито у тајним службама, код нас је тај пртљаг из времена социјализма велики, а владе се нису претерано трудиле да га укидају у протеклим деценијама, оценио је Владимир Гоати председник организације Транспарентност Србија (ТС), на јучерашњој конференцији за медије са темом: Јавност рада владе.

Анализа јавности рада владе у последњих седам месеци показује занемаривање антикорупцијског начела, једног од најпоузданијих механизама за спречавање корупције, упозорава се у извештају ТС. Гоати је рекао да су тајновитост и недовољна отвореност особености ауторитарних и диктаторских режима, а да Влада Србије често не поштује сопствене прописе и шлајфује у успостављању начела јавности.

У протеклих годину дана начињени су позитивни помаци доношењем антикорупцијске стратегије и акционог плана, изменом Пословника владе, усвајањем закона о јавним набавкама и јавним предузећима, али у тим прописима има много законских рупа које остављају простор за развој корупције, а још је лошија примена прописа, наводи се у извештају. Оцењено је и да је влада наставила лошу праксу претходника у необјављивању споразума и уговора које потписује, тајности седница, необјављивању важних закључака, постављању на положаје без конкурса и неоглашавању јавних расправа.

Златко Минић сарадник ТС рекао је да су одредбе Закона о јавним предузећима масовно кршене и да ни у једном од 17 посматраних јавних предузећа (ЈП) оснивачки акти нису усклађени у року. Надзорни одбор је формиран само у два од 17 ЈП у колико је расписан и конкурс за директора. После истека рока, расписан је конкурс за још седам директора. Масовно је кршена и одредба о објављивању програма рада, објавило га је само пет ЈП, извештај независног ревизора за прошлу годину објавило је такође пет ЈП, а извештај о пословању само три ЈП.

Истраживање је помогла немачка Фондација Конрад Аденауер, чији је директор у Србији Хенри Боне рекао да се морају створити претпоставке да грађани кредибилно, на основу информација о раду владе, доносе одлуке о политичкој и економској будућности земље. „Успех демохришћана на парламентарним изборима у Немачкој управо је потврда како грађани награђују владе које екстензивно обавештавају бираче о проблемима државе и мерама за њихово решавање. И у Србији се нова влада суочава са изазовом да обавести грађане о развоју економских и политичких догађаја као што је дијалог са Приштином”, рекао је он.

И. А.