Vlada često ne poštuje svoje propise

Iako i najdemokratskije države, imaju deo tajne politike, naročito u tajnim službama, kod nas je taj prtljag iz vremena socijalizma veliki, a vlade se nisu preterano trudile da ga ukidaju u proteklim decenijama, ocenio je Vladimir Goati predsednik organizacije Transparentnost Srbija (TS), na jučerašnjoj konferenciji za medije sa temom: Javnost rada vlade.

Analiza javnosti rada vlade u poslednjih sedam meseci pokazuje zanemarivanje antikorupcijskog načela, jednog od najpouzdanijih mehanizama za sprečavanje korupcije, upozorava se u izveštaju TS. Goati je rekao da su tajnovitost i nedovoljna otvorenost osobenosti autoritarnih i diktatorskih režima, a da Vlada Srbije često ne poštuje sopstvene propise i šlajfuje u uspostavljanju načela javnosti.

U proteklih godinu dana načinjeni su pozitivni pomaci donošenjem antikorupcijske strategije i akcionog plana, izmenom Poslovnika vlade, usvajanjem zakona o javnim nabavkama i javnim preduzećima, ali u tim propisima ima mnogo zakonskih rupa koje ostavljaju prostor za razvoj korupcije, a još je lošija primena propisa, navodi se u izveštaju. Ocenjeno je i da je vlada nastavila lošu praksu prethodnika u neobjavljivanju sporazuma i ugovora koje potpisuje, tajnosti sednica, neobjavljivanju važnih zaključaka, postavljanju na položaje bez konkursa i neoglašavanju javnih rasprava.

Zlatko Minić saradnik TS rekao je da su odredbe Zakona o javnim preduzećima masovno kršene i da ni u jednom od 17 posmatranih javnih preduzeća (JP) osnivački akti nisu usklađeni u roku. Nadzorni odbor je formiran samo u dva od 17 JP u koliko je raspisan i konkurs za direktora. Posle isteka roka, raspisan je konkurs za još sedam direktora. Masovno je kršena i odredba o objavljivanju programa rada, objavilo ga je samo pet JP, izveštaj nezavisnog revizora za prošlu godinu objavilo je takođe pet JP, a izveštaj o poslovanju samo tri JP.

Istraživanje je pomogla nemačka Fondacija Konrad Adenauer, čiji je direktor u Srbiji Henri Bone rekao da se moraju stvoriti pretpostavke da građani kredibilno, na osnovu informacija o radu vlade, donose odluke o političkoj i ekonomskoj budućnosti zemlje. „Uspeh demohrišćana na parlamentarnim izborima u Nemačkoj upravo je potvrda kako građani nagrađuju vlade koje ekstenzivno obaveštavaju birače o problemima države i merama za njihovo rešavanje. I u Srbiji se nova vlada suočava sa izazovom da obavesti građane o razvoju ekonomskih i političkih događaja kao što je dijalog sa Prištinom”, rekao je on.

I. A.