Амбасада – први јапански посед у Београду

Новобеоградска улица Трешњиног цвета неће само носити име једног од симбола Јапана него ће делом постати територија овепријатељске далекоисточне земље. Симболичним полагањем камена темељца данас ће у тој улици бити озваничена градња зграде амбасаде Јапана, започета још у мају. Дипломатско-конзуларно одељење које се налази у „Генексовим” апартманима биће премештено на нову адресу почетком 2015. године. Тада би у Блоку 11-а, како најављују из јапанске амбасаде, требало да буде завршен објекат од око 4.250 квадратних метара.

То здање биће прво које ће Јапан поседовати у Београду још од 1882. године, када је успоставио дипломатске односе са Србијом. Век после тога начинили су први корак ка подизању зграде обезбедивши од града пет хектара у новобеоградском Блоку 67. Ту парцелу заменили су за упола мањи плац у Блоку 11-а 1991. године, јер стање парцеле и њене околине није потпуно испуњавало интерне стандарде, кажу у јапанској амбасади. После седам година, уз одобрење Скупштине града, простор на коме ће зидати објекат проширили су и на суседни плац површине око 3.000 квадратних метара. Тада им је додељено право коришћења те две локације а, тврде у Дирекцији за грађевинско земљиште, „све финансијске обавезе на име накнаде за уређивање грађевинског земљишта за изградњу зграде амбасаде према уговорима из 1981. 1991. и 1998. године Јапанци су измирили”. У међувремену су се уписали као власници земљишта, што им је, као и осталим инвеститорима који су имали право коришћења на некој парцели, омогућено прописима усвојеним 2009. године.

Околности у Србији деведесетих година, како су изјављивале јапанске дипломате, спречиле су великог донатора Србије да раније удари темеље амбасаде. Али, вредни Јапанци нису одустали од планова.

За добијање локацијске и грађевинске дозволе закуцали су на врата Министарства грађевинарства и урбанизма, које од 2009. године издаје документа за градњу свим дипломатским мисијама. Јапанцима је, после достављања целовите документације, дозвола издата за три месеца, баш као и Американцима, кажу у ресорном министарству.

– До сада су све земље поштовале наше урбанистичке прописе и у складу са планским документима израдиле техничку документацију коју су стручњаци министарства прегледали. Имали смо увид у све детаље пројекта али не смемо да откривамо распоред просторија, инсталација, безбедносних система јер смо потписали изјаву о поверљивости. Као и за градњу сваког другог објекта, за амбасаде важи правило да морају да прибаве услове српских јавно комуналних предузећа и сагласности завода за заштиту споменика културе или природе, ако је реч о зони која је под старањем државе. На њима је било да одлуче хоће ли расписати конкурс за израду идејног решења, да ли ће њихове фирме сачинити идејне и главне пројекте или ће тај посао поверити овдашњим архитектонским бироима – објашњава Александра Дамњановић, помоћница министра грађевинарства и урбанизма.

Јапан, као и Америка и Кина пре њега, за пројектовање амбасада ангажовали су архитектонске бирое из својих земаља, одакле су довели и главне извођаче радова, док су подизвођачи домаће фирме.

Нови комплекс америчке амбасаде на Дедињу, отворен у јулу на месту где се некада налазио Маршалат, порушен у НАТО бомбардовању 1999. године, испуњава безбедносне стандарде за мисије Вашингтона у свету – да буду удаљене од околних објеката и заштићене зидом. То не чуди ако се зна да су оне на мети демонстрација и терориста. Јапанци, очигледно је, нису имали такав услов, а будуће здање у Новом Београду налази се у близини стамбених зграда, хотела, пословних здања.

На Дедињу је подигнута и кинеска амбасада, зидана готово у исто време када и америчка али без медијске помпе. Ни подизање америчког представништва није код нас изазвало бурне расправе у стручној јавности као њихова зграда амбасаде у Лондону која би требало да буде завршена 2017. године. Једина су се двојица Британаца у жирију који је изабрао пројекат архитектонског бироа из Филаделфије изричито противила том решењу, али су их америчке колеге надгласале. Британски медији преносили су њихове примедбе да победнички пројекат предвиђа огромну коцку, а било је и ироничних коментара о језеру које ће с једне стране опасавати амбасаду, налик шанцу пред средњовековним утврђењем.

Код нас је ишло све по лоју – мало ко се у српској јавности бунио против локације нове америчке амбасаде и цене која је за њу плаћена, а Стејт департмент није имао примедаба на понашање власти и брзину којом су им издате дозволе.

----------------------------------------------

Пријатељство старо 131 годину

Дипломатски односи између Србије и Јапана успостављени су 1882. године када се Милан Обреновић, први српски краљ после ослобођења од Турака, обратио тадашњем јапанском цару и великом реформатору Меиђи, обавештавајући га о свом крунисању и међународном признању Србије. У одговору цара Меиђија Јапан је признао Србију као независну државу.

----------------------------------------------

Више од 460 милиона евра донација

У последњих 13 година влада Јапана донирала је Београду, кажу у амбасади, више од 460 милиона евра. Регионално представништво Јапанске агенције за међународну сарадњу (JICA) у октобру 2006. године премештено је из Беча у Београд, одакле покрива и Црну Гору, БиХ, Македонију, Хрватску и Албанију.

Тадаши Нагаи, бивши амбасадор те државе, пре две године постао је почасни грађанин српске престонице.

----------------------------------------------

Јединствен потез Јапанаца

Преко Друштва архитеката Београда (ДАБ) Јапанци су лани расписали конкурс за избор координатора изградње нове амбасаде. Том струковном удружењу поверили су прелиминарну селекцију кандидата.

– Потез Јапана јединствен је пример. До сада нам се са таквим захтевом није обратила ниједна земља која је градила своје седиште у Београду. Комисија друштва је проверавала да ли пријављене архитекте испуњавају услове конкурса – да ли су чланови друштва, имају ли одговарајуће дипломе и лиценце. Њихове биографије комисија је проследила амбасади, која је тражила асистента са добрим познавањем домаћих процедура у тој области – каже Иван Рашковић, председник ДАБ-а.