Нема новца за боље гориво

Иако је пре пет и по година донета монополска Уредба о забрани увоза деривата, која је између осталог требало да обезбеди додатни новац за модернизацију Нафтне индустрије Србије (НИС), домаћој нафтној компанији као да ни то није било довољно. На НИС-овим пумпама и данас се продаје гориво које је по квалитету далеко испод европског стандарда. 
У НИС-у тврде да би квалитет горива, тржишна позиција и вредност компаније били кудикамо већи да им је држава омогућила да на време узму кредите за модернизацију.

На питање колико је НИС добио новца наплаћеног по одредбама Уредбе, а колико уложио, директор развоја и инвестиција Ђорђе Михајловић каже да је у периоду 2003-2006. године од прихода остварених из текућег пословања компанија инвестирала око 21 милијарду динара или 350 милиона долара.

Од тога највећи део уложен је у Рафинерију Панчево – 8,4 милијарди динара, од укупно десет, колико је инвестирано у рафинеријска постројења, затим у истраживање и производњу нафте – седам милијарди динара, док је четири милијарде искоришћено за модернизацију бензинских пумпи НИС Петрола, истиче Михајловић.

У НИС-у су, инсистирајући да им држава као власник одобри додатно задуживање код банка, тврдили да нема бојазни од уласка компаније у дужничку кризу, јер би кредити били без проблема враћени проширивањем пословних активности.

Међутим, држава тај ризик није желела да преузме. Осим тога и очекивани приход након увођења Уредбе, како тврде у НИС-у, није у потпуности завршавао у њиховој каси. Држава је, покушавајући да обузда инфлацију, одлагала повећање цене нафтних деривата, иако је нафта поскупљивала.

Пословање НИС-а додатно су, каже Михајловић, оптеретиле и донације републичком буџету, тако што је део добити НИС-а директно одлазио у државну касу. Иако у НИС-у не желе да открију колико су само по овом основу частили државу, буџетске бројке указују да се од 2003. до 2005. године у касу слило око три милијарде динара.

Док држава није била расположена да одобри кредитно задуживање своје нафтне компаније, следећи и сугестију ММФ-а да то не би било економски здраво, банке су се безмало "отимале да припомогну " НИС-у.

– Ми смо спремни да реализујемо и најзахтевније пројекте модернизације компаније, али финансирање тако великих пројеката из текућег пословања није могуће, јер би се битно угрозила ликвидност – каже Михајловић.

Према његовим речима, и приватизациони саветник – конзорцијум "Мерил Линч" и "Рајфајзен инвестмент" сматра да НИС не би требало да, уочи приватизације, улази у пројекте који ће трајати дуже од годину дана. Ако се зна да модернизација НИС-а подразумева веома крупне инвестиције – око 450 милиона евра, јасно је да ми сами, каже Михајловић, нисмо могли да их реализујемо за тако кратко време.

Извори блиски влади, међутим, тврде да је недопустиво да НИС криви државу што није дала сагласност да се компанија кредитно задужује како би обезбедила довољно новца за модернизацију.

Право је питање, каже овај извор, да ли је НИС имао кредитну способност да узима нове кредите од банака. Реч је о великом новцу, подсећају, јер је тражена сагласност за узимање кредита од чак 800 милиона долара, које би неко, када менаџмент који се задужио напусти компанију, морао да врати. Или, што је још горе, додаје наш извор, да држава НИС под хипотеком само преда банкама.

-----------------------------------------------------------

Поскупео бензин

На пумпама у Србији гориво је од јуче скупље у просеку за око три динара по литру. Тако на бензинским станицама НИС-Петрола литар моторног бензина БМБ-95 стаје 82,10 динара, МБ-95 кошта 85,10 динара, дизел гориво Д-2 је 66,70, еко три дизел 74 динара, а евродизел је 77,30 пара.

Без обзира на повећање, нове цене дизела Д-2 и МБ-95 на НИС-овим пумпама су и даље ниже од максимално дозвољених. Тако је цена дизела Д-2 нижа за 3,50 пара, док је за МБ-95 нижа за три динара.

Па пумпама "Лукоил-Беопетрола" гориво је нешто јефтиније па се моторни бензин продаје по цени од 81,90, безоловни моторни бензин 95 је 84,90, дизел Д-2 69,60 а евродизел 76,90 динара.