Nema novca za bolje gorivo

Iako je pre pet i po godina doneta monopolska Uredba o zabrani uvoza derivata, koja je između ostalog trebalo da obezbedi dodatni novac za modernizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), domaćoj naftnoj kompaniji kao da ni to nije bilo dovoljno. Na NIS-ovim pumpama i danas se prodaje gorivo koje je po kvalitetu daleko ispod evropskog standarda. 
U NIS-u tvrde da bi kvalitet goriva, tržišna pozicija i vrednost kompanije bili kudikamo veći da im je država omogućila da na vreme uzmu kredite za modernizaciju.

Na pitanje koliko je NIS dobio novca naplaćenog po odredbama Uredbe, a koliko uložio, direktor razvoja i investicija Đorđe Mihajlović kaže da je u periodu 2003-2006. godine od prihoda ostvarenih iz tekućeg poslovanja kompanija investirala oko 21 milijardu dinara ili 350 miliona dolara.

Od toga najveći deo uložen je u Rafineriju Pančevo – 8,4 milijardi dinara, od ukupno deset, koliko je investirano u rafinerijska postrojenja, zatim u istraživanje i proizvodnju nafte – sedam milijardi dinara, dok je četiri milijarde iskorišćeno za modernizaciju benzinskih pumpi NIS Petrola, ističe Mihajlović.

U NIS-u su, insistirajući da im država kao vlasnik odobri dodatno zaduživanje kod banka, tvrdili da nema bojazni od ulaska kompanije u dužničku krizu, jer bi krediti bili bez problema vraćeni proširivanjem poslovnih aktivnosti.

Međutim, država taj rizik nije želela da preuzme. Osim toga i očekivani prihod nakon uvođenja Uredbe, kako tvrde u NIS-u, nije u potpunosti završavao u njihovoj kasi. Država je, pokušavajući da obuzda inflaciju, odlagala povećanje cene naftnih derivata, iako je nafta poskupljivala.

Poslovanje NIS-a dodatno su, kaže Mihajlović, opteretile i donacije republičkom budžetu, tako što je deo dobiti NIS-a direktno odlazio u državnu kasu. Iako u NIS-u ne žele da otkriju koliko su samo po ovom osnovu častili državu, budžetske brojke ukazuju da se od 2003. do 2005. godine u kasu slilo oko tri milijarde dinara.

Dok država nije bila raspoložena da odobri kreditno zaduživanje svoje naftne kompanije, sledeći i sugestiju MMF-a da to ne bi bilo ekonomski zdravo, banke su se bezmalo "otimale da pripomognu " NIS-u.

– Mi smo spremni da realizujemo i najzahtevnije projekte modernizacije kompanije, ali finansiranje tako velikih projekata iz tekućeg poslovanja nije moguće, jer bi se bitno ugrozila likvidnost – kaže Mihajlović.

Prema njegovim rečima, i privatizacioni savetnik – konzorcijum "Meril Linč" i "Rajfajzen investment" smatra da NIS ne bi trebalo da, uoči privatizacije, ulazi u projekte koji će trajati duže od godinu dana. Ako se zna da modernizacija NIS-a podrazumeva veoma krupne investicije – oko 450 miliona evra, jasno je da mi sami, kaže Mihajlović, nismo mogli da ih realizujemo za tako kratko vreme.

Izvori bliski vladi, međutim, tvrde da je nedopustivo da NIS krivi državu što nije dala saglasnost da se kompanija kreditno zadužuje kako bi obezbedila dovoljno novca za modernizaciju.

Pravo je pitanje, kaže ovaj izvor, da li je NIS imao kreditnu sposobnost da uzima nove kredite od banaka. Reč je o velikom novcu, podsećaju, jer je tražena saglasnost za uzimanje kredita od čak 800 miliona dolara, koje bi neko, kada menadžment koji se zadužio napusti kompaniju, morao da vrati. Ili, što je još gore, dodaje naš izvor, da država NIS pod hipotekom samo preda bankama.

-----------------------------------------------------------

Poskupeo benzin

Na pumpama u Srbiji gorivo je od juče skuplje u proseku za oko tri dinara po litru. Tako na benzinskim stanicama NIS-Petrola litar motornog benzina BMB-95 staje 82,10 dinara, MB-95 košta 85,10 dinara, dizel gorivo D-2 je 66,70, eko tri dizel 74 dinara, a evrodizel je 77,30 para.

Bez obzira na povećanje, nove cene dizela D-2 i MB-95 na NIS-ovim pumpama su i dalje niže od maksimalno dozvoljenih. Tako je cena dizela D-2 niža za 3,50 para, dok je za MB-95 niža za tri dinara.

Pa pumpama "Lukoil-Beopetrola" gorivo je nešto jeftinije pa se motorni benzin prodaje po ceni od 81,90, bezolovni motorni benzin 95 je 84,90, dizel D-2 69,60 a evrodizel 76,90 dinara.