Родна година зауставила поскупљења

Да ли због сталног пада промета, смањене куповне моћи потрошача или појефтињења сировина, корпа са десетак основних намирница у супермаркетима јефтинија је него пре годину дана.

Како показује мало истраживање „Политике”, производи међу којима су млеко, уље, брашно, месо и други артикли, коштали су у септембру 2012. године 2.480 динара, а сада је за то потребно издвојити 2.216 динара. То значи да су цене ових производа у малопродаји, у просеку, умањене десетак одсто. Ипак, у поређењу са 2011. годином, поскупљења нису нимало занемарљива.

Водећи трговци и произвођачи у сваком разговору са новинарима већ годинама причају да се налазе „у маказама” између пада промета, тј. слабе куповне моћи потрошача, с једне стране, и неопходности да се, с друге, због поскупљења сировина подигну цене. Тврде да због лошег стандарда простора за поскупљења готово да нема, али упркос томе протеклих година су малтене свакодневно подизали цене. Па шта се то догодило у септембру ове године, барем када је о основним намирницама реч?

Драга Цвијановића, директора Института за економику пољопривреде, овакви ценовници нимало не чуде. Како каже, род пшенице какав смо имали ове сезоне није забележен годинама.

– Ове године род је био фантастичан. Самим тим, то утиче на цене меса, млека и логично њихових прерађевина. То је узрок стопирања поскупљења хране и чак благих појефтињења – објашњава Цвијановић, али додаје да постоји још један разлог који је погурао ценовнике на доле.

– Нажалост, на најновија дешавања се ценовницима у великој мери је утицао и пад куповне моћи грађана. Чему скупи производи и високе цене ако нико нема новца да их купи – наводи наш саговорник.

Што се тиче трендова који се очекују, Цвијановић наводи да се у Институту баве и тиме, али да је тешко предвиђати.

– Мислим да ће за сада цене остати на овом нивоу јер нема реалних фактора који могу утицати на њихово повећање. Али, ми смо мало тржиште и мали произвођач у светским размерама. Ту ствари диктирају велики играчи и огромни произвођачи жита. Цене хране у Србији не могу мимо светских. На то што се дешава на светским берзама не можемо да утичемо, али та дешавања утичу на нас. Због демографских промена и промена начина исхране највећих потрошача попут Кине и Индије, светске цене хране ће у наредним деценијама сигурно расти – закључује Цвијановић.

У највећим трговинским ланцима кажу да су у августу 2012. цене меса драстично увећане 30 или чак 40 одсто, али да се нови ценовници нису одржали ни три месеца. Треба бити искрен па рећи и да ове године суша није десетковала пољопривредну производњу, па није било ни шпекуланата који би то искористили да подигну готово све цене, као што се то догодило пре 12 месеци.

Горан Николић, економиста Института за европске студије, наводи да су ове године плате и пензије пале пет одсто у поређењу са претходном годином, што аутоматски утиче на количину новца коју грађани потроше у супермаркетима.

– Ове године имамо рестриктивну фискалну политику, тј. смањену тражњу и она ће до краја године пасти за два процента што није мало. То утиче на цене у малопродаји – објашњава Николић, додајући да постоји и други узрок.

– Ове године је такозвана база нижа, тј. јефтиније су пољопривредне сировине које се користе у производњи хране. А разлог је то што је раст у пољопривреди ове године износио око 20 одсто – појаснио је Николић.

У потрошачким организацијама, међутим, сматрају да цене увек могу могу да буду још ниже и подсећају на њихов коментар када је са почетком кризе почео и талас поскупљења – „продавнице ће пожелети купаца”.

– Цене су и даље веома високе и да имамо бољу конкуренцију у производњи и трговини, биле би још ниже – категоричан је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Осим тога, у ове ценовнике се уклапају и извештаји Народне банке Србије о стопи инфлације (општег раста цена). У августу је забележена месечна инфлација од 0,4 одсто, а месец дана раније чак и дефлација – општи пад цена.