Орден цара Константина за чувара српског наслеђа

Унук грчког хирурга доктора Аврама Валаванидиса,који је као добровољац из Мале Азије у српској војсци током балканских ратова проживео голготу током битака за национално ослобођење од Турака, данас ће, тачно у подне, добити високо одликовање СПЦ, Орден светогцара Константина. Пријатељ покојне грчке министарке културе,легендарне Мелине Меркури и њеног супруга Жила Дасена, Београђанин грчког порекла Диогенис Валаванидис, Орден је заслужио, како је образложио Синод СПЦ – „за вишедеценијско залагање на заштити српског наслеђа“.

Црквена влада је проценила како је Диогенис Валаванидис заслужан, у првом реду, за заштиту српских цркава и манастира на Косову и Метохији, као и у посредовању код Свете Столице на очувању и заштити православних српских светиња и споменика културе на простору КиМ.

Председник Центра за заштиту српског наслеђа Диогенис Валаванидис је заиста човек необичне биографије, како због начина на који су његови преци из Мале Азије дошли у Србију, тако и због личних и дипломатских веза које је временом стекао.

– Мој деда, др Аврам Валаванидис је по завршетку медицинског факултета у Константинопољу, а ради неподношљивог односа Турака према Грцима и свим православцима, донео одлуку да се трајно пресели у Битољ. Био је знаменити хирург, филантроп и хуманиста који је љубав према нашем народу платио многим казнама, прогонима и страдањима. Преминуо је од пегавог тифуса 1913. године у 47. години, као лекар српске војске, док је мој стриц Хипократ био високи дипломатски службеник Краљевине Југославије у Бечу, Будимпешти и Варшави – прича Диогенис Валаванидис.

Питањем заштите националног наслеђа и неговања културне и духовне баштине почео је да се бави пре више од две деценије. Тако се упознао са Мелином Меркури и њеним супругом Жил Дасеном и постао њихов велики пријатељ.

– На тај начин прикључио сам се напорима за решавање једног од најважнијих питања савремене грчке културе – повратку партенонских скулптура, које је пре више од 200 година британски амбасадор лорд Елгин девастирао са Партенона и нелегално пренео у Лондон, где и данас красе одаје Британског музеја – указује Диогенис.

Са великим дипломатским искуством борца за национално благо Грчке, постаје извршни члан Међународне асоцијације за репатријацију партенонских скулптура, која је окупила представнике из 17 земаља света.

– Од Мелине и Жила Дасена сам научио да је у раду са једном од најважнијих светских организација за очување културне баштине, Унеском, неопходно имати стратегијски приступ у комуникацији. За нас је то веома важно, поготово ако знамо да је Унеско на своју листу културних добара уписао манастир Дечане 2004. године. Комитет за светску културну баштину при Унеску је 2006. године овој листи придодао Пећку патријаршију, манастир Грачаницу и цркву Богородице Љевишке у Призрену – напомиње наш саговорник.

Зато је и у Београду основао Центар за заштиту српског наслеђа. За добровољни дипломатски ангажман у заштити српског културног и духовног наслеђа добио је усмени и писмени благослов васељенског патријарха Вартоломеја Првог.

Зато Диогенис напомиње да ће данас српском патријарху и члановима Синода поручити да, добијањем Ордена, он заправо корача по трагу свога деде Аврама, остајући заувек одан својој СПЦ, својој држави Србији и свом народу.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Хуманитарна помоћ и ратни фудбал

Диогенис Валаванидис је септембра 1995. године,непосредно после егзодуса Срба из Хрватске у операцији „Олуја“, као председник Друштва српско-грчког пријатељства, одржао конференцију за штампу у главном граду Грчке, после које је у Србију дошла највећа хуманитарна помоћ која је икада стигла у Србију једном тренутку (470 тона). За време бомбардовања СРЈ, 7. априла 1999. године, захваљујући његовом утицају, успео је да организује пријатељску утакмицу између београдског Партизана и атинског АЕК-а. „Била је то најнеобичнија фудбалска представа. Гостујући навијачи навијали су за Партизан, док су ватрени партизановци из свег гласа бодрили атински тим. Утакмица је завршена резултатом 1:1 уз загрљаје и пољупце“, каже Диогенис.