Серија оставки после избора за Бундестаг

Берлин – Немачка политичка сцена је ретко када после избора била овако уздрмана. Након краткотрајног славља због тријумфалне победе Ангеле Меркел, почело је урушавање мањих, али традиционалних партија, пре свих либерала али и Зелених, анализира Дојче веле.

Током изборне кампање, коју су многи оценили досадном, главно питање је било – ко ће водити земљу у наредне четири године? Одговор не може да се очита у резултатима, а како дани пролазе чини се да тријумф канцеларке баца све већу сенку на све око ње. Можда чак и на њу саму.

Либерали су прошли најгоре. Нису прешли цензус, освојивши само 4,8 одсто гласова, читавих 9,8 процената мање него 2009. Говори се о „историјском дебаклу”. С правом, јер та партија је од свог настанка 1948. увек била заступљена у Бундестагу.

Министар спољних послова Гвидо Вестервеле је на чело партије дошао 2001. чиме је отпочела смена генерација. Успешна, јер је на претходним изборима са 14,6 одсто ФДП остварио свој највећи успех у историји.

Две године касније, изборним поразом на покрајинским изборима у Рајнланд-Пфалцу марта 2011, почиње велика криза. Непосредно након тога Вестервеле саопштава да се повлачи са позиције шефа странке. Кључне функције, пре свега у странци, преузимају Филип Реслер и Рајнер Бридерле.

Испоставило се је та одлука била погрешна, јер су либерали почели да остварују још лошије резултате. Њих двојица су први преузели одговорност за катастрофалне резултате на овим изборима. Комплетно руководство странке је поднело оставку.

Као нова-стара нада либерала помиње се Кристијан Линднер као могући нови шеф партије у комбинацији са Волфгангом Кубикијем. Подршку Линднеру упутила је и сива еминенција либерала Ханс Дитрих Геншер.

Шта ће сада бити са актуелним министрима и посланицима?

Бридерле иде у пензију. Вестервеле и министарка правосуђа Сабине Лојтхојзер-Шнаренбергер су адвокати, за њих нема зиме. Данијел Бар, министар здравља, могао би да постане саветник у области здравства, а министар економије и вицеканцелар Реслер је очни лекар. Можда је у најгорој позицији министар за развојну помоћ Дирк Нибел, који има 50 година и скоро само политичку каријеру иза себе.

Бивши министри и посланици, а има их 93, имају међутим право на отпремнину и посебна права на пензију. Министри могу да рачунају на отпремнину и до 186.000 евра.

Наведена су само најпознатија имена, док још 500–600 запослених, секретарица и референата, од тога њих око 100 у Берлину који су опслуживали посланички клуб, остаје без посла.

Други велики губитник су Зелени који су освојили 8,4 одсто гласова. У односу на прошле изборе то је само 2,3 процента мање, али очекивања су била много већа. Зашто би скоро комплетно руководство те странке поднело оставку?

Садашња позиција Зелених је таква да искључује могућност доласка на власт јер не желе у коалицију са хришћанским демократама, а одбијају и сарадњу са Левицом која је неопходна за формирање најмање вероватне тзв. црвено-црвено-зелене коалиције.

Код Зелених су на водећим функцијама увек две особе. Тако сада одлазе шефови посланичког клуба Јирген Тритин и Ренате Кинаст. Катрин Геринг-Екарт, која је заједно са Тритином била водећа личност ове изборне кампање Зелених, најавила је да ће се кандидовати за функцију шефице посланичког клуба, а то ће учинити и Антон Хофрајтер, релативно ново лице.

Дугогодишња шефица партије Клаудија Рот најавила је да се више неће кандидовати. Други председавајући, Џем Оздемир, остаје и жели поново да се кандидује.

Дугогодишњи харизматични лидер и бивши министар спољних послова Јошка Фишер изјавио је за „Шпигл“: „Чини се као да је тренутно руководство Зелених остарило, али још није одрасло. Њиховом стратегијом не само да нису придобили нове бираче, већ су успели да отерају многе старе зелене.“

„Уместо о животној средини и Европи, образовању и породици, ми смо говорили само о порезима и таксама. Фатална је грешка била стратегија свођења Зелених на леви курс.“

За крај Пирати, странка које се као комета појавила на политичкој сцени. Заблистали и нестали. И њихов шеф Бернт Шлемер поднео је оставку. Као могућа наследница помиње се Марина Вајсбанд, најпознатије лице Пирата, која се 2012. повукла из руководства да би завршила студије психологије. Сада има диплому у руци.

Пирати имају посланике у четири покрајинска парламента, али с обзиром на само 2,2 одсто сада освојених гласова не треба очекивати да то тако и остане. Чак и у Берлину, пиратском упоришту и месту где су у парламент ушли са сензационалних 8,9 одсто гласова, Пирати су сада освојили само 3,6 процената.