Као клинац био сам опчињен Гандијем

Не постоји ништа магичније од стварања једне песме, рекао је једном приликом славни британски певач, кантаутор и инструменталиста Питер Гебријел. Оснивач утицајног енглеског састава „Џенезис” делић те „опипљиве” магије поделиће са београдском публиком 5. октобра у Комбанк арени. Један од најаутентичнијих аутора у свету савремене музике, иза кога су милиони продатих плоча, силне награде, хуманитарни рад, подсетиће овдашњу публику на један од својих најуспешнијих албума у каријери, „So” из 1986. године.

У ексклузивном разговору за „Политику” Гебријел открива да се веома радује доласку у Београд:

– Знам колико се у Србији цени музика. Надам се да ће бити узбудљиво! Када смо са овом турнејом прошле године свирали по САД нисам био сигуран да ћу толико уживати. Јер ту је цео бенд, са којим сам снимио и изводио тај албум својевремено, и почињемо са акустичним сетом, потом прелазимо на електронски део, и онда изводимо „So” у целини. То вам је као јело: почнете са предјелом, онда долази главно јело, а ако то преживите најслађе је за крај, десерт!

Пре неколико дана изашао је ваш нови албум „And I`ll Scratch Yours”. Ваше песме изводе многи уметници: од Дејвида Бирна, Брајана Ина и Рендија Њумана, до Луа Рида, састава „Аркејд фајр” и Лесли Фајст. Иако је излазак албума, после силних проблема, померан, да ли сте задовољни резултатом?

Јесам, иако смо остали без неких уметника који су испрва пристали да сниме моје песме. За разлику од Дејвида Боувија, који није ни желео да ради на албуму, Нил Јанг и „Рејдиохед” требало је да снимају, међутим одустали су, због чега се све одужило. Али, „упали” су Џон Артур и Лесли Фајст, који су урадили сјајне верзије мојих песама. Надам се да ће Кејт Буш ускоро чути нову верзију нашег дуета „Don`t Give Up”.

Увек сте тежили да ваша музика буде другачија…

Као слушалац волим музику која ми нуди другачији звук и уводи ме у неки нови свет. Исто то покушавам да остварим и када правим своју музику. Да створим другачију атмосферу и расположење.

Док сте предводили бенд „Џенезис”, слушаоце сте желели да поведете у свет снова. Каквог света се сећате када помислите на „Џенезис”?

Света одрастања. Ми смо ту групу основали док смо још били у школи, и имали по 15-16 година. Као и свако ко се сећа својих тинејџерских дана, осећам неку топлину и радост, али схватам и колико сам се променио.

Много се причало о поновном окупљању „Џенезиса”, али Вас у тим причама никад није било?

Волео бих да урадим филм о албуму „The Lamb Lies Down on Broadway”, јер мислим да би то било веома забавно и већ сам причао са неколико редитеља. Када су ме пре две године позвали око повратничких концерата „Џенезиса”, размишљао сам да пристанем, јер је било речи о само неколико наступа. Међутим, како се то претворило у праву турнеју, одустао сам. То је као кад се поново видиш са старим школским другарима – лепо је видети их, али не желиш баш да живиш са њима шест месеци…

У тим „Џенезис” данима били сте познати по упечатљивој, понекад и шокантној сценској појави. Смирили сте се?

Просто, сазрео сам и желео да све радим другачије. И даље волим да се играм са визуелним ефектима, али не на себи. Укус ми се, ваљда, мењао како сам старио.

Захваљујући вама свет је упознао жанр „world music”. Откуд интересовање за музику са различитих меридијана и како сте, упркос силним успонима и падовима, успели да више од три деценије одржите фестивал WOMAD?

Мислим да смо три пута били на ивици банкротства, али извукли смо се из финансијских невоља. Била је то борба, али сврсисходна. Знате, почео сам да се бавим музиком свирајући бубњеве и увек су ме фасцинирали ритмови различитих култура. Као певачу увек су ми се допадали ти прелепи вокали, пуни страсти, емоција, нарочито из Африке. И када смо почели са том причом пре много година, нико није знао за те уметнике. Зато сам и дошао на идеју да направимо фестивал и представимо их све. Фестивал је до сада одржан у 40 земаља света и поносан сам на то. Мислим да је важно покушати да разумете различите културе. Тако се и боримо против расизма. Уметност помаже људима да боље разумеју једни друге. Она је лепак који спаја људе, без обзира на расу, племе…

Као пионир у дигиталној дистрибуцији музике, и творац првог сервиса за даунлоуд, какав је Ваш став о несмањеном илегалном преузимању фајлова?

Већи и популарнији уметници, и поред свега, угодно преживљавају све ово. Али, проблем је са не толико познатим уметницима, примера ради, са онима са наше „world music” етикете, јер они не добијају свој проценат од продаје албума и не могу себи да приуште да им музика буде једина професија, јер новца нема. Лепо је што свако може захваљујући технологији да приступи свему што га интересује бесплатно, али мора да се нађе начин да се подрже некомерцијални уметници. Да онлајн сервиси плаћају музичаре, као дискографске куће.

Основали сте невладине организације, које се боре за људска права и мир. „Када поштујете права других, влада мир”, рекли сте једном, причајући о рату у Ираку. Али, неки светски лидери то нису схватили…

Та реченица и данас одзвања, јер толико је страшних ствари на свету. Тона посла на том пољу је пред нама, а ја верујем у моћ људи. Својевремено сам контактирао и са вашим Срђом Поповићем, који има организацију за ненасилну борбу… Као клинац, био сам опчињен Гандијем. Одувек сам био против насиља у било ком облику.

Шта вам је онда значила награда „Човек мира” Нобеловог комитета?

Више него било шта друго. То је био најлепши комплимент за сав посао који сам радио на пољу људских права, борбе против расизма, ратова…

-----------------------------------------------------------

Скорсезе је један од најбољих редитеља

Филмска музика је неизоставни део Ваше каријере. Награђивана је музика за филмове „Птичица” (Алан Паркер) и „Последње Христово искушење” (Мартин Скорсезе). „Пасију” за Скорсезеов филм сматрате својим најбољим остварењем?

Да, то ми је дефинитивно најбоља филмска музика, а знам и много људи који ће рећи да је „Пасија” хиљаду пута боља од било које моје плоче. Просто, ту сам радио са сјајним тимом, а и имао сам, иако сам служио туђој визији, невероватну слободу. Најпре, била је то инструментална музика, која вас ослобађа директне поруке кроз стихове, а Скорсезе је, осим што је један од најбољих редитеља, и велики љубитељ музике, од кога сам добио једно једино упутство – да музика истовремено буде стара и савремена. И десило се нешто невероватно, што се иначе не ради – музику сам направио пре снимања филма, и он би је пуштао док је снимао сцене…

-----------------------------------------------------------

Нисам тип за папараце

Иако тврдите да је Ваш статус суперзвезде трајао свега недељу дана, и да сте као неко ко није толико популаран лишени притиска и осећате се слободније, медији Вас и даље прате у стопу. Летос су енглески таблоиди били пуни фотографија са Вашег породичног одмора на Сардинији…

Летујем на том месту већ 15 година и први пут се десило да су ме сликали, изузимајући моје венчање. Био сам изненађен, јер нисам баш тип на коме би папараци могли да зараде. Не вредим толико да би се они малтретирали. Али, морам да признам да се у том тренутку осећате препаднути. Поготово, што на тој плажи није било никог осим моје породице, и дошао је један пар, који се претварао да су љубавници. Много сам се изнервирао, јер су почели све да нас сликају, чак и моје унучиће, што је противзаконито. Могао бих да их тужим, али било би то малтретирање. Ужасно је живети тако стално, без права на приватност.