Маратон у Сенату, трилер у Конгресу

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док службе федералне владе у Вашингтону довршавају своје планове за ванредно стање после 1. октобра, због неусвајања буџета за фискалну годину која почиње тога дана, републиканци у Конгресу наговестили су промену тактике у својој борби да зауставе Обамину реформу система здравствене заштите чија примена такође почиње у следећи уторак.

Предлог буџета усвојен у Представничком дому где имају већину, а у коме нема ставки за трошкове здравственог осигурања, очигледно неће проћи у Сенату, упркос спектакуларном напору сенатора Теда Круза из Тексаса који је, да би објаснио колико је та реформа опасна за Америку, за говорницом у нон-стоп излагању провео укупно 21 сат и 19 минута: почео је у уторак у 2,41 по подне, а завршио у среду тачно у подне.

Донекле уплашени могућношћу да ће за блокаду владе (од 1. октобра функционисале би само најнеопходније службе, и, наравно, војска и полиција) у јавности бити виђени као једини кривци и за то платити политичку цену, републиканци разматрају опцију да буџет са парама за здравствено осигурање прође, да би председника Барака Обаму после тога уценили да свој контроверзни програм одложи за годину дана, тиме што би му ускратили повећање лимита за задуживање владе.

Постојећи ће бити достигнут већ средином октобра. Ако се дотле не повећа, Америка први пут у својој историји не би могла да испуњава своје обавезе и исплаћује доспеле обвезнице које су добрим делом у рукама страних држава, понајвише Кине и Јапана.

У овом надвлачењу председника и његове партије са конзервативном опозицијом, жртва би лако могла да постане америчка економија. Издаци федералне државе многим компанијама су једини приход, а она сама запошљава око 800.000 људи, од којих би многи морали на принудни одмор. Све у свему, реч је о озбиљној претњи која би могла да повећа стопу незапослености и смањи ионако анемичан економски раст.

У средишту заплета је чињеница да у садашњем саставу Представничког дома доминирају конгресмени који су изабрани уз подршку ултраконзервативног покрета „Чајанка”, у чијем је програму ограничавање досега федералне владе, док му је непосредни приоритет поништавање закона о здравственој заштити, који сматра симболом „социјалистичког интервенционизма” у амерички систем слободног тржишта.

Страст са којом „Чајанка” води ову борбу одлучно је показана у поменутом сенатском спектаклу између уторка и среде, када је, изашавши за говорницу, сенатор Круз (који је у Конгрес први пут изабран прошле године) и зарекао се да ће говорити „докле год га ноге буду држале”.

Говорнички маратон овде је иначе средство парламентарне опструкције, којем су досад, не додуше често, прибегавали изабрани представници обе америчке партије. Користи се за продужавање дебате у недоглед и тиме спречавање да се пређе на гласање о неком закону који један табор сматра неприхватљивим.

Сенатор Круз се међутим свог говорничког маратона латио само да би ушао у историју и својој бази показао да је доследан борац против „Обаминог осигурања” – јер је гласање у Сенату већ раније било заказано и по правилима није могло да буде одложено.

Шта један човек може да говори 21 сат (историјски рекорд је иначе говор сенатора Строма Тармонда из Јужне Каролине, који је 1957. против једног закона о грађанским правима без напуштања говорнице аргументовао 24 сата и 18 минута)?

Тед Круз се за свој подвиг припремио: да би га ноге дуже држале, за ту прилику је обуо патике, а вероватно је узео и меки диуретик, јер правила забрањују паузу за тоалет. Осим тога, понео је и неколико књига из којих је, кад би му понестало сопствених речи, читао.

Поред тога што је пристајање на Обамин закон упоредио са својевременим уступцима Хитлеру од неких европских лидера, сенатор Круз је евоцирао и своје успомене, обраћао се својој супрузи и деци прочитао причу за лаку ноћ (његову говорничку параду неки медији су преко својих веб сајтова преносили уживо).

Али на опште изненађење, кад је видно исцрпљен сишао са говорнице, заједно са осталим републиканцима подигао је руку да почне дебата о сенатској верзији буџетског закона у којој нема забране трошења за здравствено осигурање.

То, међутим, не значи да је овај говорник-маратонац „џаба кречио”. Напротив, своје самопожртвовање ће добро наплатити. Медији најављују да ће му то донети милионе долара политичких донација од интересних група и појединаца који су против здравствене реформе, а на овај начин се легитимисао и као могући претендент за председничку номинацију републиканаца за 2016.

Сенат би, према најавама, о буџетском закону гласао у суботу, а онда би га послао Представничком дому, на експресну дебату и изјашњавање, да би на крају, у случају неких промена, све поново било у Сенату. Након овог конгресног трилера, усаглашени и усвојени текст мора да потпише и Обама, како би фискална година почела колико-толико нормално.

Милан Мишић

-----------------------------------------------------------

Обами пада рејтинг

Вашингтон – Начин на који председник Барак Обама обавља свој посао не одобрава 49 одсто Американца, док их само 43 одсто одобрава, резултат је најновијег истраживања „Њујорк тајмса” и ТВ мреже Си-Би-Ес. У целини, председников учинак, од спољне политике, преко економије до здравствене заштите и буџетског дефицита, више Американца оцењује негативно него позитивно. Скоро деветоро од њих десеторо притом је фрустрирано могућношћу блокаде федералне владе, а подршка Обаминој здравственој реформи је само 39 одсто. Једина утеха станару Беле куће могла би да буде чињеница да је исто истраживање показало да скоро три четвртине Американца лоше мисли о политици републиканаца у Конгресу.