Maraton u Senatu, triler u Kongresu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dok službe federalne vlade u Vašingtonu dovršavaju svoje planove za vanredno stanje posle 1. oktobra, zbog neusvajanja budžeta za fiskalnu godinu koja počinje toga dana, republikanci u Kongresu nagovestili su promenu taktike u svojoj borbi da zaustave Obaminu reformu sistema zdravstvene zaštite čija primena takođe počinje u sledeći utorak.

Predlog budžeta usvojen u Predstavničkom domu gde imaju većinu, a u kome nema stavki za troškove zdravstvenog osiguranja, očigledno neće proći u Senatu, uprkos spektakularnom naporu senatora Teda Kruza iz Teksasa koji je, da bi objasnio koliko je ta reforma opasna za Ameriku, za govornicom u non-stop izlaganju proveo ukupno 21 sat i 19 minuta: počeo je u utorak u 2,41 po podne, a završio u sredu tačno u podne.

Donekle uplašeni mogućnošću da će za blokadu vlade (od 1. oktobra funkcionisale bi samo najneophodnije službe, i, naravno, vojska i policija) u javnosti biti viđeni kao jedini krivci i za to platiti političku cenu, republikanci razmatraju opciju da budžet sa parama za zdravstveno osiguranje prođe, da bi predsednika Baraka Obamu posle toga ucenili da svoj kontroverzni program odloži za godinu dana, time što bi mu uskratili povećanje limita za zaduživanje vlade.

Postojeći će biti dostignut već sredinom oktobra. Ako se dotle ne poveća, Amerika prvi put u svojoj istoriji ne bi mogla da ispunjava svoje obaveze i isplaćuje dospele obveznice koje su dobrim delom u rukama stranih država, ponajviše Kine i Japana.

U ovom nadvlačenju predsednika i njegove partije sa konzervativnom opozicijom, žrtva bi lako mogla da postane američka ekonomija. Izdaci federalne države mnogim kompanijama su jedini prihod, a ona sama zapošljava oko 800.000 ljudi, od kojih bi mnogi morali na prinudni odmor. Sve u svemu, reč je o ozbiljnoj pretnji koja bi mogla da poveća stopu nezaposlenosti i smanji ionako anemičan ekonomski rast.

U središtu zapleta je činjenica da u sadašnjem sastavu Predstavničkog doma dominiraju kongresmeni koji su izabrani uz podršku ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, u čijem je programu ograničavanje dosega federalne vlade, dok mu je neposredni prioritet poništavanje zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji smatra simbolom „socijalističkog intervencionizma” u američki sistem slobodnog tržišta.

Strast sa kojom „Čajanka” vodi ovu borbu odlučno je pokazana u pomenutom senatskom spektaklu između utorka i srede, kada je, izašavši za govornicu, senator Kruz (koji je u Kongres prvi put izabran prošle godine) i zarekao se da će govoriti „dokle god ga noge budu držale”.

Govornički maraton ovde je inače sredstvo parlamentarne opstrukcije, kojem su dosad, ne doduše često, pribegavali izabrani predstavnici obe američke partije. Koristi se za produžavanje debate u nedogled i time sprečavanje da se pređe na glasanje o nekom zakonu koji jedan tabor smatra neprihvatljivim.

Senator Kruz se međutim svog govorničkog maratona latio samo da bi ušao u istoriju i svojoj bazi pokazao da je dosledan borac protiv „Obaminog osiguranja” – jer je glasanje u Senatu već ranije bilo zakazano i po pravilima nije moglo da bude odloženo.

Šta jedan čovek može da govori 21 sat (istorijski rekord je inače govor senatora Stroma Tarmonda iz Južne Karoline, koji je 1957. protiv jednog zakona o građanskim pravima bez napuštanja govornice argumentovao 24 sata i 18 minuta)?

Ted Kruz se za svoj podvig pripremio: da bi ga noge duže držale, za tu priliku je obuo patike, a verovatno je uzeo i meki diuretik, jer pravila zabranjuju pauzu za toalet. Osim toga, poneo je i nekoliko knjiga iz kojih je, kad bi mu ponestalo sopstvenih reči, čitao.

Pored toga što je pristajanje na Obamin zakon uporedio sa svojevremenim ustupcima Hitleru od nekih evropskih lidera, senator Kruz je evocirao i svoje uspomene, obraćao se svojoj supruzi i deci pročitao priču za laku noć (njegovu govorničku paradu neki mediji su preko svojih veb sajtova prenosili uživo).

Ali na opšte iznenađenje, kad je vidno iscrpljen sišao sa govornice, zajedno sa ostalim republikancima podigao je ruku da počne debata o senatskoj verziji budžetskog zakona u kojoj nema zabrane trošenja za zdravstveno osiguranje.

To, međutim, ne znači da je ovaj govornik-maratonac „džaba krečio”. Naprotiv, svoje samopožrtvovanje će dobro naplatiti. Mediji najavljuju da će mu to doneti milione dolara političkih donacija od interesnih grupa i pojedinaca koji su protiv zdravstvene reforme, a na ovaj način se legitimisao i kao mogući pretendent za predsedničku nominaciju republikanaca za 2016.

Senat bi, prema najavama, o budžetskom zakonu glasao u subotu, a onda bi ga poslao Predstavničkom domu, na ekspresnu debatu i izjašnjavanje, da bi na kraju, u slučaju nekih promena, sve ponovo bilo u Senatu. Nakon ovog kongresnog trilera, usaglašeni i usvojeni tekst mora da potpiše i Obama, kako bi fiskalna godina počela koliko-toliko normalno.

Milan Mišić

-----------------------------------------------------------

Obami pada rejting

Vašington – Način na koji predsednik Barak Obama obavlja svoj posao ne odobrava 49 odsto Amerikanca, dok ih samo 43 odsto odobrava, rezultat je najnovijeg istraživanja „Njujork tajmsa” i TV mreže Si-Bi-Es. U celini, predsednikov učinak, od spoljne politike, preko ekonomije do zdravstvene zaštite i budžetskog deficita, više Amerikanca ocenjuje negativno nego pozitivno. Skoro devetoro od njih desetoro pritom je frustrirano mogućnošću blokade federalne vlade, a podrška Obaminoj zdravstvenoj reformi je samo 39 odsto. Jedina uteha stanaru Bele kuće mogla bi da bude činjenica da je isto istraživanje pokazalo da skoro tri četvrtine Amerikanca loše misli o politici republikanaca u Kongresu.