По(с)ловна стратегија

Шта се то збива с некад моћним Јатом?! Из дана у дан све више подсећа на немоћног птића који је испао из гнезда па се у ропцу ваља по прашини. Небо је, изгледа, све даље за њега.
Не прође много кад ето вести о стидљивим покушајима Јатових аероплана да узлете. Ако и узлете, као да се у ваздуху попишмане па ето из белог света опет вести да је због квара принудно слетео неки од њих. Плаше ли се то нечега, горе?!
У најбољем случају, аеродромском зградом проструји информација да ће планирани полазак или очекивани долазак каснити неколико тричавих сати.

У односу на вечност то јесте временски занемарљив интервал, али, с обзиром на то да је ова појава узела маха усред сезоне годишњих одмора, ваљало би се добро замислити...

Спортисти би рекли: форма се темпира за највеће такмичење у години, али шта они па знају. Велики Јат се труди да за конкуренте, а понајвише за кориснике, остане енигма и не открива своју по(с)ловну стратегију. Задуго, биће.

Што се поменуте конкуренције тиче, руку на срце, још држе примат над железницом, мада... Да су возу крила и одговарајућа низбрдица, још би се и питали за здравље...

Најзанимљивије је да су у Јату планиране успехе громогласно најављивали заиста фантастичним рекламама. Скоро да је људима постало непријатно да се, гледајући сва та позната и драга лица, одлуче за неку страну авио-компанију. Немају ти промотори никакве везе с овом причом. Требало је домаћини да завире у своје хангаре пре него што су пристали да ударнички поклич њихове фирме буде: "Све најбоље лети ’Јатом’".

Не спори при том нико да је то "све најбоље" заиста све најбоље. Онај други део пароле је подложан смисаоној провери.

Шалу на страну, ово је још и благ приказ ситуације у овом некадашњем привредном колосу. Дуго већ он подсећа на познати споменик у Шумарицама – птицу сломљених крила.

Када је о одговорности реч, и ведете актуелног Вимблдона би позавиделе на умешном пребацивању лоптице између пословодства компаније и Јатове технике, као независног предузећа, задуженог за одржавање ваздухоплова.

Па опет, ништа од наведеног не смањује апетите перјаника Јата. Захваљујући зарачунавању њихових примања, просек зарада у Србији делује далеко виши него што јесте. Место у Управном одбору је својеврстан благослов.

Све је то мотивација да и даље одржавају највише стандарде у домену безбедности, јер су за терористе и отмичаре, као оруђе, крајње неупотребљиви авиони за које се не зна ни да ли, ни када ни колико далеко ће летети...