Aнђео по професији

Специјално за "Политику"
У предговору својој књизи "Забављамо се до смрти" (1985), Нил Постмен (1931-2003), амерички новинар и професор теорије медија на Њујоршком универзитету горко је прокоментарисао: "Орвел се плашио да ће неко забранити књиге. Хаксли се плашио да неће бити разлога за забрањивањем књига јер неће бити никог ко би желео да их чита... У овој књизи ради се о могућности да је Хаксли, а не Орвел био у праву." Својом студијом "диктатуре телевизије", медија који је убио писану реч, Постмен је покушао да разјасни степен утицаја телевизије на развој културе, на образовање и његову стагнацију, у једном тренутку закључивши како је "у Америци дошло до великог преокрета у медијској метафори (од типографије до телевизије) због чега је садржај многих јавних говоранција постао опасна бесмислица."

Хакслијева теза данас сваким даном прети да се претвори у трајно чињенично стање.

Све ређе се посеже за књигом, а више није срамота тиме се похвалити. Телевизија је постала наш "алелуја" и "амен". Можда баш због тога што је Библија, најутицајнија књига свих времена, баш то – књига – холивудски продуценти су дошли на идеју како да уз благослов своје интернационалне и домаће политике објасне хришћанство масама.

Иако амерички филмови и телевизијске серије од памтивека диктирају жанровске трендове, до 1990-их нису успели да са таквим успехом остатку света, агресивно и лукаво, наметну своју често празну и гротескну неохришћанску философију. Пре нешто више од деценије, америчка W. А. S. P. пропаганда уткана у приче такозваних породичних серија, почела је да пушта корене у програмима државне и кабловске телевизије Европе. "Седмо небо", "Џоана од Аркадије", "Небо нам помаже", "Додирнут анђелом", "Земља храбрих/обећана земља", "Соул мен", да споменемо најпопуларније, репризирају се, синхронизоване на осам језика, у редовном размаку.

Пад анђела

"Добродошли у спиритуално подземље у коме се анђели и демони стално боре за вашу душу" – пише на веб страници најсвежије "анђеоске продукције" америчке станице АБЦ – "Фаллен". Главни јунак "Палих" је момак по имену Арон који на свој осамнаести рођендан открива да је получовек, полуанђео те да посрнули анђели желе да га убију. У овој серији појављују се све замисливе и незамисливе силе добра и зла, а наш јунак веома радо парадира обнажен до паса, јер су такви мишићи просто "божанствени". Међутим, голишавог Арона не би било да му стазу пре двадесет година није утабао глумац Мајкл Ландон. "Аутопут у небо" (1984-1989) са Ландоном у главној улози, прва је играна серија те врсте у којој се анђео појављује као земаљско биће, "пријатељ и помоћник", "анђео по професији" како га описује ТВ станица Еј-Би-Си.

Са "Аутопутем у небо" почиње жанр религиозних телевизијских серија у којима се озбиљни проблеми третирају на плитак начин. Алкохолизам, сиромаштво, озбиљне болести, саобраћајне несреће, све се може закрпити и излечити у тесних 45 минута, а "угрожене" социјалне групе су холивудске диве и продуценти, боксери, бејзбол играчи... Анђео може бити било ко, чак и брачни пар који је погинуо у авионској несрећи и сада лута по земљи помажући несрећно заљубљенима ("Небо нам помаже"). Међутим, све три серије засењене су продукцијом "Додирнут анђелом". Једанаест номинација за "Еми" и три за "Златни глобус", необјашњив су успех за остварење које вређа својим постојањем. До сада су се са жалбама против ове серије огласили америчка асоцијација за људе са Туретовим синдромом и разне организације за помоћ оболелима од сиде и рака, али ни то није угрозило успех серије а ла "Мелроуз плејс", само  без секса, дрога и рокенрола, да може да је гледа цела породица, а да не поцрвени пред баком. Синопсис: Бог шаље три анђела и њихову "небеску шефицу" на Земљу да помажу људима који су опасно згрешили или болеснима који сваког тренутка могу да напусте овај свет.

У епизоди "Пакт", анђели одлазе у летњи камп за децу оболелу од сиде, један као инструктор, други као медицинска сестра. Девојчице у политички коректној поставци – две белкиње, црнкиња, Азијаткиња и Мексиканка – које су у последњем стадијуму ове болести, одлучују да изврше самоубиство и одлазе на своје тајно место са смртоносном дозом пилула. Наједном, уз "Кумбаја" мелодију, поред њих се стварају анђели који им развученим реченицама, бацају флоскуле о "специјалном плану", и о томе да их тамо, на крају животног пута "чека вечита светлост". Бог је лошим дијалозима и још лошијом драматургијом сведен на циника, на свој антипод. Да парадокс буде већи, "Додирнут анђелом" једна је од најпопуларнијих телевизијских серија како у САД тако и на немачком говорном подручју, одмах иза "Седмог неба" Арона Спелинга.

Патриотизам у име Бога

Онима који прате радњу сада већ дванаест година дугог "Седмог неба", иначе серије која прати живот протестантског свештеника Ерика Кемдена, његове супруге и њихово седморо деце, сигурно није промакла пропентагонска политичка нота. Одлука Француске из 2003. да не подржи рат у Ираку је у САД изазвала такав пожар мржње да су покренуте јавне петиције о бојкотовању свих француских производа и услуга. Истовремено се у "Седмом небу" појављује француски ђак из програма размене који је, разуме се, покварен ко мућак, а уз то и пушач. Породица Кемден чини све да га научи манирима и изведе на прави пут, што се испоставља као веома тежак задатак. У једној другој епизоди, новодосељена породица је бојкотована због тога што носи француско презиме, а чим се испостави да немају никакве везе са Француском, комшилук их оберучке прихвата без обзира на то што су муслимани и што су и жена и девојчица забрађене. Након почетка рата у серију се сместа уводи нови јунак, дечко чији је отац официр у Ираку. Неколико епизода је посвећено палим јунацима, "борцима за слободу" и повратницима из рата.

"Земља храбрих" (1996-1999), претенциозно насловљена, није искључиво хришћанско-морализирајућег карактера већ и дубоко патриотског садржаја. Патер фамилијас Расел Грин губи посао и кућу и решава да у камп приколици заједно са породицом пропутује читаву домовину не би ли је "боље упознао". У првој епизоди породица чује на радију причу о учитељу који је изгубио веру у Америку и жели да се одрекне држављанства и одсели на Нови Зеланд. Госпођа Грин убеђује свог мужа да сви оду у дотични град не би ли пронашли "изгубљеног сина" и "вратили му веру у отаџбину".