Болоња "прегазила" магистре

Према најновијим подацима Задужбине Андрејевић, Србија може да се похвали са 32.000 магистара наука. Новим Законом о високом образовању предвиђено је да магистеријум као степен у образовању престаје да постоји, а магистри имају право да "прескоче" похађање докторских студија и да до 2012. одбране докторску тезу или да – "нестану" у новој номенклатури коју прописује Болоња и заједнички европски академски простор.

Додатну збрку у читаву причу о новим академским титулама унела је и прошлогодишња одлука Законодавног одбора Скупштине Србије по којој су изједначени "дипломирани" и "мастери", а коју су подржали студенти, односно одбили да подрже факултетске управе очекујући по том питању став Скупштине а не одбора.

У међувремену, дипломирани и магистри су се нашли у "небраном грожђу" и свако је на свој начин покушао да реши овај проблем.

– Један број дипломираних је уписао мастер студије, а одређен број чека да види каква ће бити одлука Скупштине о изједначавању звања. Имамо и оне који су били при крају магистарских студија и који су се аутоматски пребацили на докторске – објашњава др Петар Јовановић, професор Факултета организационих наука.

Они који су дипломирали на ФОН-у и на том факултету уписали мастер студије, према његовим речима, имају мањи број испита, док су студије нешто теже за оне који су дошли са дипломом другог факултета. Он каже да има и оних који су раније магистрирали и који се сада јављају да заврше докторске студије, али да има и оних које то не интересује и који су задовољни титулом "мр". Све, додаје, у крајњој линији зависи од одабира професионалног пута.

– Ми смо вероватно једини факултет који није уписао мастер студије, јер сматрамо да прво треба да се рашчисти ситуација и да се заузме јединствен став. Тренутно имате једну одлуку Скупштине, а другу ректора и у таквој ситуацији ми смо сматрали да није фер да уписујемо студенте на мастер – каже за наш лист др Србијанка Турајлић, професорка Електротехничког факултета и некадашња помоћница министра просвете за високо образовање.

Када се погледа светска пракса, према њеном мишљењу, лако се долази до закључка да су код нас мастер студије погрешно конципиране. "У свету је приметно да студенти завршавају једне студије, а онда промене факултет за мастер, јер је поента мастера да се прошири знање, а не продуби, како је то код нас", појашњава др Турајлић.

А када је реч о магистрима, она истиче да не треба мешати мастер и магистре, јер су магистри изнад мастера и иако у новом систему образовања они неће имати еквивалент, ипак ће имати своје место.

И нови закон такође штити магистре, јер они могу директно да приступе одбрани докторске тезе, док ће, с друге стране, мастери бити у обавези да похађају захтевне трогодишње докторске студије да би стекли титулу доктора наука.

– Ја сам против укидања магистарских студија и против увођења мастера. Јер, младог научника у Европу зову због знања, а не звања. Овде није само реч о називима који су страни нашем језику и традицији, као што су, на пример, бачелор и мастер. То је додворавање Европи и свету. Реч је о популацији научника која је у Србији стварана 45 година. То су године рада, напора и доприноса националној и светској науци. Наша жеља треба да буде да се сачува уложени рад, традиција и допринос науци и да се усагласимо са неопходним европским стандардима, али са што мање штете по српску науку, њену особеност и традицију – сматра професор др Коста Андрејевић, оснивач Задужбине Андрејевић која је једна од ретких, ако не и једина институција у Србији која већ годинама прикупља податке о магистрима, специјалистима и докторима наука у нашој земљи.

Према његовом мишљењу, Србија поново непотребно брза. Јер, "уколико се сутра заиста изједначе мастер и магистар, може да се догоди да неко ко је тек изашао са факултета истисне са радног места магистра који има и школу и праксу".

– Ако хоћемо да напредујемо у науци, ми морамо да реорганизујемо последипломску наставу. Треба да је сузимо, да јој тражимо продорни шпиц у науку, а не да је ширимо и трпамо сијасет предмета само зато што имамо много професора на факултетима. Наше студије су преоптерећене, имамо много предмета, превазиђених дисциплина, дисциплина које треба објединити... Изузетак је српски језик који би морао да буде на свим факултетима до краја, јер је чињеница да нам са факултета излазе неписмени људи – став је професора Андрејевића.

Др Жарко Спасић, професор Машинског факултета, не мисли да су магистри "колатерална штета" Болоњског процеса како се често чује у јавности.

– Њихове дипломе и њихово знање вреде колико вреде и нико не би смео да их меша са мастерима, јер нису исто. У сваком случају, мој савет, као некадашњег проректора Београдског универзитета и декана, јесте да се магистри још мало потруде и свакако заврше докторске студије и на тај начин заокруже своје школовање – саветује др Спасић.