Пореска решења опет касне

Решења за плаћање друге рате пореза на имовину за 2007. годину која су, по најавама Пореске управе, требало да закључно са јучерашњим даном стигну на  адресе пореских обвезника – опет касне. И уместо да Управа у међувремену обавести грађане да решења неће стићи ни до 15. јуна, дакле са закашњењем од месец дана, надлежни поново ћуте.

На питање "Политике" да ли су решења готова и зашто касне, иако је последњи рок био 15. јун, у Републичкој пореској управи тврде да је што се њих тиче све завршено и да ће обвезници папир са новим, овогодишњим износима добити до краја ове недеље. Судећи по овом одговору, поштари, односно "порезници", закуцаће нам на врата током викенда.

Међутим, Пореска  управа, очигледно од својих "клијента" очекује да уредно измирују обавезе и кад их о њима не обавештавају. И то надлежни гласно и кажу.

Грађани сигурно не би пожуривали порезнике, да могу "на невиђено" да знају колика је заправо њихова друга рата дуга за порез на имовину. Како се порез на имовину сваке године увећава за раст цена на мало и како у овој земљи постоје две формуле за његово израчунавање или још простије речено "две инфлације" за различите потребе, тешко да обичан свет може сам себи да разреже порез. 

У Пореској управи, истичу, да је довољно да се уплати идентичан износ као и лане, а да ће грађани који су уплатили мање накнадно измирити ту разлику. И то у року од 15 дана, од када им стигне коначно пореско решење. Али са затезном каматом која на годишњем нивоу износи 23,5 одсто.

Исту камату платиће и они који су у ишчекивању решења прескочили 15. мај – последњи законски рок за плаћање друге пореске рате, иако то није њихова грешка.  Уз то пробијањем рокова Пореска управа је грађане довела у ситуацију да уместо једанпут, два или три пута морају да стоје пред шалтерима не би ли измирили дуг држави.

Ипак, у Републичкој пореској управи кашњење правдају и тиме што по новом Закону о финансирању локалних самоуправа од 1. јануара Републичка пореска управа више и није надлежна за утврђивање, контролу и наплату прихода локалних самоуправа, па да то сада раде градске и општинске управе. Али око 140 општина и градова у Србији у међувремену је схватило да нису у могућности да сами одраде овај посао, па су са Републичком управом закључили уговор о пружању помоћи.