Poreska rešenja opet kasne

Rešenja za plaćanje druge rate poreza na imovinu za 2007. godinu koja su, po najavama Poreske uprave, trebalo da zaključno sa jučerašnjim danom stignu na  adrese poreskih obveznika – opet kasne. I umesto da Uprava u međuvremenu obavesti građane da rešenja neće stići ni do 15. juna, dakle sa zakašnjenjem od mesec dana, nadležni ponovo ćute.

Na pitanje "Politike" da li su rešenja gotova i zašto kasne, iako je poslednji rok bio 15. jun, u Republičkoj poreskoj upravi tvrde da je što se njih tiče sve završeno i da će obveznici papir sa novim, ovogodišnjim iznosima dobiti do kraja ove nedelje. Sudeći po ovom odgovoru, poštari, odnosno "poreznici", zakucaće nam na vrata tokom vikenda.

Međutim, Poreska  uprava, očigledno od svojih "klijenta" očekuje da uredno izmiruju obaveze i kad ih o njima ne obaveštavaju. I to nadležni glasno i kažu.

Građani sigurno ne bi požurivali poreznike, da mogu "na neviđeno" da znaju kolika je zapravo njihova druga rata duga za porez na imovinu. Kako se porez na imovinu svake godine uvećava za rast cena na malo i kako u ovoj zemlji postoje dve formule za njegovo izračunavanje ili još prostije rečeno "dve inflacije" za različite potrebe, teško da običan svet može sam sebi da razreže porez. 

U Poreskoj upravi, ističu, da je dovoljno da se uplati identičan iznos kao i lane, a da će građani koji su uplatili manje naknadno izmiriti tu razliku. I to u roku od 15 dana, od kada im stigne konačno poresko rešenje. Ali sa zateznom kamatom koja na godišnjem nivou iznosi 23,5 odsto.

Istu kamatu platiće i oni koji su u iščekivanju rešenja preskočili 15. maj – poslednji zakonski rok za plaćanje druge poreske rate, iako to nije njihova greška.  Uz to probijanjem rokova Poreska uprava je građane dovela u situaciju da umesto jedanput, dva ili tri puta moraju da stoje pred šalterima ne bi li izmirili dug državi.

Ipak, u Republičkoj poreskoj upravi kašnjenje pravdaju i time što po novom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava od 1. januara Republička poreska uprava više i nije nadležna za utvrđivanje, kontrolu i naplatu prihoda lokalnih samouprava, pa da to sada rade gradske i opštinske uprave. Ali oko 140 opština i gradova u Srbiji u međuvremenu je shvatilo da nisu u mogućnosti da sami odrade ovaj posao, pa su sa Republičkom upravom zaključili ugovor o pružanju pomoći.