Србин изрешетао Панасоник

"О Бодироги се први пут чуло после Јуниорског првенства света у Едмонтону и то од Италијана који су причали бајке о њему. Пошто га је Ћосић узео испред носа Партизану, први пут сам га видео на одмору у Поречу и све ми је било јасно – приче о њему биле су више него основане. Кад је почео рат Ћосић и Остарчевић, сада скаут Индијане, били су свесни да Дејан мора да оде из Задра па су ми понудили драгуљ од играча и човека. То ми је био најлепши могући поклон на свету".
Овако је о Дејану Бодироги пре 11 година говорио садашњи селектор Турске Богдан Тањевић. До њиховог "срећног сусрета" дошло је стицајем околности.
У лето 1991. Бодирога је на Ћосићев позив отишао у Грчку. Најбогатији грчки клубови су му нудили куле и градове, уз услов да узме њихов пасош, али је он то одбио.

Медији су помињали и Олимпијакосову понуду од 660.000 долара што је у то време био краљевски уговор, поготово ако се зна да се ради о играчу без иједне сениорске сезоне. Ћосић је проценио да је најбоље да га пошаље у тршћански Стефанел који је тада водио Тањевић уз савете чувеног професора Александра Николића.

У Трсту су се у то време увелико правиле амбиције о великом Стефанелу. Италијанска лига је регрутовала само врхунске асове, углавном тамнопуте Американце, а правило од максимум два "увезена" играча по клубу није остављало много простора за стране таленте. Тањевић је толико веровао у Бодирогу да га је промовисао у најмлађег странца у историји те лиге. Док се није привикао места за странце су била резервисана за Лерија Мидлтона и Силвестера Греја. Мидлтон је и данас у врху листе рекорда лиге, са два друга места: по броју примљених фаулова (19 фаулова, К. Мајерс први са 21, Р. Радовановић пети са 16), и по броју шутнутих и погођених бацања (28 од 31, К. Мајерс први са 32 од 35).

Сезона 1992/93 донела му је пуну афирмацију, играјући у првој петорци са италијанском иконом Дином Менегином (тада 42 год.) од кога је млађи 23 године. Већ крајем 1992. "Газета дело спорт" га је ставила на деобу 15. места ранг-листе најбољих европских играча (то место је делио са Ј. Здовцем). Сезону је завршио са просеком од 21,2 поена. Италију је први пут подигао на ноге 10. јануара 1993. у дербију Стефанел – Бенетон 93:77, постигавши 32 поена (8-10 за два, 4-6 за три, 4-4 за један) и то против тада најбољег европског играча Тонија Кукоча. Недуго затим, дан уочи свог 20. рођендана, 1. марта, ушао је у историју те лиге. Меч Стефанел – Панасоник 90:89 остаће упамћен по много чему, али пре свега по сјајној партији најмлађег играча: 51 поен (12-15, 4-7, 15-17), 11 скокова, пет украдених лопти. Тањевић у том сусрету није могао да рачуна на Фућку и Кантарела, а већ на почетку се повредио Инглиш. Поред свих бриљантних потеза Бодирога је имао и завршну тачку: после вођства Панасоника са 89:84, пет минута пре краја, постигао је свих шест поена од чега четири "пенала" и два из контре у последњој стотинки.

Италијански медији су одмах испалили: "Брависимо", "Млади маестро Дејан", "Србин изрешетао Панасоник"... Ниједан млади дебитант није пружио тако импресивну партију, а врх листе рекорда лиге кројили су искусни (рекордер Риминучи – 77 поена, други Далипагић – 70, трећи Шмит – 66...).

Бодирога је годину раније био кандидат за репрезентацију Југославије на ОИ у Барселони, али је та генерација остала ускраћена за то искуство због санкција УН, као и за ЕП 1993. и СП 1994. Зато је дебитовао тек на ЕП у Атини 1995. када су "плави" тек ослобођени санкција у једном даху стигли до злата. Исте године Сакраменто Кингси су га изабрали као 51. на драфту НБА, али он је донео одлуку да до краја остане у Европи.

У последњој сезони у Италији одужио се Тањевићу дуплом круном, са 942 поена у 42 меча (просек 22,4). Уследио је прелазак у Реал.