Srbin izrešetao Panasonik

"O Bodirogi se prvi put čulo posle Juniorskog prvenstva sveta u Edmontonu i to od Italijana koji su pričali bajke o njemu. Pošto ga je Ćosić uzeo ispred nosa Partizanu, prvi put sam ga video na odmoru u Poreču i sve mi je bilo jasno – priče o njemu bile su više nego osnovane. Kad je počeo rat Ćosić i Ostarčević, sada skaut Indijane, bili su svesni da Dejan mora da ode iz Zadra pa su mi ponudili dragulj od igrača i čoveka. To mi je bio najlepši mogući poklon na svetu".
Ovako je o Dejanu Bodirogi pre 11 godina govorio sadašnji selektor Turske Bogdan Tanjević. Do njihovog "srećnog susreta" došlo je sticajem okolnosti.
U leto 1991. Bodiroga je na Ćosićev poziv otišao u Grčku. Najbogatiji grčki klubovi su mu nudili kule i gradove, uz uslov da uzme njihov pasoš, ali je on to odbio.

Mediji su pominjali i Olimpijakosovu ponudu od 660.000 dolara što je u to vreme bio kraljevski ugovor, pogotovo ako se zna da se radi o igraču bez ijedne seniorske sezone. Ćosić je procenio da je najbolje da ga pošalje u tršćanski Stefanel koji je tada vodio Tanjević uz savete čuvenog profesora Aleksandra Nikolića.

U Trstu su se u to vreme uveliko pravile ambicije o velikom Stefanelu. Italijanska liga je regrutovala samo vrhunske asove, uglavnom tamnopute Amerikance, a pravilo od maksimum dva "uvezena" igrača po klubu nije ostavljalo mnogo prostora za strane talente. Tanjević je toliko verovao u Bodirogu da ga je promovisao u najmlađeg stranca u istoriji te lige. Dok se nije privikao mesta za strance su bila rezervisana za Lerija Midltona i Silvestera Greja. Midlton je i danas u vrhu liste rekorda lige, sa dva druga mesta: po broju primljenih faulova (19 faulova, K. Majers prvi sa 21, R. Radovanović peti sa 16), i po broju šutnutih i pogođenih bacanja (28 od 31, K. Majers prvi sa 32 od 35).

Sezona 1992/93 donela mu je punu afirmaciju, igrajući u prvoj petorci sa italijanskom ikonom Dinom Meneginom (tada 42 god.) od koga je mlađi 23 godine. Već krajem 1992. "Gazeta delo sport" ga je stavila na deobu 15. mesta rang-liste najboljih evropskih igrača (to mesto je delio sa J. Zdovcem). Sezonu je završio sa prosekom od 21,2 poena. Italiju je prvi put podigao na noge 10. januara 1993. u derbiju Stefanel – Beneton 93:77, postigavši 32 poena (8-10 za dva, 4-6 za tri, 4-4 za jedan) i to protiv tada najboljeg evropskog igrača Tonija Kukoča. Nedugo zatim, dan uoči svog 20. rođendana, 1. marta, ušao je u istoriju te lige. Meč Stefanel – Panasonik 90:89 ostaće upamćen po mnogo čemu, ali pre svega po sjajnoj partiji najmlađeg igrača: 51 poen (12-15, 4-7, 15-17), 11 skokova, pet ukradenih lopti. Tanjević u tom susretu nije mogao da računa na Fućku i Kantarela, a već na početku se povredio Ingliš. Pored svih briljantnih poteza Bodiroga je imao i završnu tačku: posle vođstva Panasonika sa 89:84, pet minuta pre kraja, postigao je svih šest poena od čega četiri "penala" i dva iz kontre u poslednjoj stotinki.

Italijanski mediji su odmah ispalili: "Bravisimo", "Mladi maestro Dejan", "Srbin izrešetao Panasonik"... Nijedan mladi debitant nije pružio tako impresivnu partiju, a vrh liste rekorda lige krojili su iskusni (rekorder Riminuči – 77 poena, drugi Dalipagić – 70, treći Šmit – 66...).

Bodiroga je godinu ranije bio kandidat za reprezentaciju Jugoslavije na OI u Barseloni, ali je ta generacija ostala uskraćena za to iskustvo zbog sankcija UN, kao i za EP 1993. i SP 1994. Zato je debitovao tek na EP u Atini 1995. kada su "plavi" tek oslobođeni sankcija u jednom dahu stigli do zlata. Iste godine Sakramento Kingsi su ga izabrali kao 51. na draftu NBA, ali on je doneo odluku da do kraja ostane u Evropi.

U poslednjoj sezoni u Italiji odužio se Tanjeviću duplom krunom, sa 942 poena u 42 meča (prosek 22,4). Usledio je prelazak u Real.